Епископ бачки Иринеј: „Лобирање“ Томе Филе и пратећа питања
Информативна служба Епархије бачке доноси текст одговора Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја на питања г-ђе Бранкице Ристић, новинарке Курира и Гласа јавности, и на слична питања г-ђе Викторије Трифуновић, новинарке Танјуга, о наводном лобирању адвоката Томе Филе у корист такозване Македонске Православне Цркве.
1. Господин Тома Фила најавио је да је формирао лоби групу са македонским амбасадором у Србији која би помогла превазилажењу проблема који постоје између СПЦ-а и Македонске Цркве.
Да ли је било неких разговора на ову тему између две Цркве?
Епископ Иринеј:
1. О наводном формирању „лоби-групе” од стране г. Томе Филе, чији би циљ, опет наводно, требало да буде „посредовање” између вођства црквеног раскола у Републици Македонији и Српске Православне Цркве не знам ништа осим онога што произилази из неодређених и двосмислених медијских вести које прочитах, а које је у међувремену сãм г. Фила демантовао. Једно је сигурно: да је г. Фила, иначе угледни и с правом признати београдски адвокат, заиста намеравао да „лобира” у једном црквеном спору, била би то крајње необична, а уз то сасвим нереална намера. Јер, питања црквеног устројства, ма каква била, а поготову она болна, комплексна, недохватна за профану правно-политичку логику и праксу, не решавају се никаквим и ничијим лобирањем него само и искључиво изнутра, из дубине, из духа и слова еклисиолошко-канонских норми и на темељу многовековног духовно-благодатног искуства саме Цркве, непогрешиво израженог у одлукама њених васељенских и помесних сабора, као и у примеру и учењу њених Отаца и Учитеља.
Српска Црква се из принципијелних разлога никада до сада није користила услугама лоби-група и политички мотивисаних организација (при чему апстрахујем лобирање извесног Џејмса Џатраса у Америци, вршено у своје време по налогу владике Артемија, али без знања и одобрења Светог Синода или Сабора), а ако је веровати скорашњим медијским вестима, ни црквено вођство у Скопљу, које је у расколу са Српском Православном Црквом, није тражило било какве лобистичке услуге г. Филе.
Помињете „разговоре између две Цркве”. Није ми јасно шта под тим подразумевате. Ако мислите на званичне разговоре о конкретној проблематици тражења путева и начина за превазилажење црквеног раскола, таквих разговора нема већ годинама, откако је у Скопљу олако одбачен Нишки споразум, претходно постигнут дугогодишњим дијалогом двеју овлашћених комисија. Ако пак мислите на спонтане, неформалне и приватне сусрете, чисто људске, без помињања теме раскола или уз овлашни осврт на њу, таквих сусрета је понекад било, на разним местима и у различитим околностима, али, колико знам, не много.
2. Уколико јесте, да ли је дошло до неких помака и у ком правцу се догађаји развијају?
Епископ Иринеј:
Помака нема. Наш Сабор је прихватио и одобрио Нишки споразум, а Синод у Скопљу није. Ми смо за решење које произилази из православне еклисиологије и вековног канонског поретка Православне Цркве, а наши саговорници су замишљали да се из стања раскола – које су, истини за вољу, створили њихови претходници – може, неком врстом волшебног „дијалектичког скока”, прескочити право у стање аутокефалности.
Ипак, верујем да никад није доцкан за нови почетак и за пут јединства у вери, нади и љубави уместо беспућа раздора.
3. Да ли је наш Патријарх упознат са намерама господина Филе?
Епископ Иринеј:
О овом се Његова Светост Патријарх већ лично изјаснио и одредио, те нема потребе да ја ту било шта додајем или тумачим.
На крају, жао ми је и Вашег, и Патријарховог, и мог времена и труда посвећеног очигледној „новинарској патки”. Корисно је само то што се подсећамо на значај и светињу јединства Цркве, без којега нема никаквог другог јединства на нашем простору, маколико то звучало као претеривање људима без историјске укорењености и духовне далековидости.