Ђакон мр Здравко Јовановић: Јединство и Етос Православне Цркве према светом апостолу Павлу

На празник Светих равноапостолних просветитеља словенских Кирила и Методија, 24. маја 2009. године, у 19 часова, у амфитеатру Педагошког Факултета у Сомбору, ђакон мр Здравко Јовановић, асистент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему „Јединство и Етос Православне Цркве према светом апостолу Павлу“. Гостујућег предавача сабранима је представио архијерејски намесник сомборски презвитер Милош Ловрић.
Ђакон Здравко је у уводном делу свога излагања пажњу слушалаца усмерио на садржај једанаесте главе Прве посланице Коринћанима светог Апостола Павла, у којој апостол првенствено говори о јединству Цркве које је очигледно било болна тачка у рано апостолско доба, а и надаље кроз сву историју Њеног постојања. Према речима предавача, сведоци смо кроз историју да јединство Цркве није нешто што је предато само од Господа, те стога аутоматски подразумева и Њено јединство, него и оно за чега се, као чланови Цркве, морамо борити да бисмо га одржали. Двадесет девети стих поменутог новозаветног одељка гласи: „Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег“. Павле овде под "недостојнима" подразумева управо оне који нарушавају јединство Цркве, јер јединство и јесте порука и поука Цркви у Коринту, чији је оснивач овај свети апостол. Предавач је, у даљој аналази посланице Коринћанима, објаснио да у другостепеном тумачењу текста реч недостојно има значење многобројних страсти. Ниједан искрени хришћанин не може да живи равнодушно у расколу, а шизма је најболнија рана на телу Цркве. Према мишљењу уваженог предавача, расколи су производ првенствено људског делања, односно гордости, која хладни љубав верујућих.
На питање једног учесника Трибине како превазићи расколе међу Црквама, предавач је одговорио поуком да свако, у свом односу према ближњима и свету у којем живи, треба да сведочи и доприноси јединству Цркве љубављу а не даљем продубљивању раскола, за чији настанак у прошлости можда и немамо личне кривице, али за чији опстанак у сопственом добу свакако јесмо одговорни.
После излагања, у дијалогу са учесницима Трибине предавач је дао низ исцрпних одговара и објашњења у вези са овом темом.