Божанствена архијерејска Литургија у новосадској Саборној цркви у недељу о митару и фарисеју
Почетак припреме за подвиг поста и духовну борбу која нам предстоји у наступајућем периоду црквене године, био је централна тема Евхаристијског сабрања недеље о митару и фарисеју, у Светогеоргијевском Саборном храму у Новом Саду. Литургијом је началствовао Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, уз саслужење мноштва свештенога сословија и благочестивог народа Божјег.
Прича о царинику и фарисеју која се у васцелом православном свету чита ове недеље, надахнутнуто је и премудро протумачена од стране Преосвећеног Владике. Свако од нас може у себи да препозна и неке одлике карактера гордога фарисеја, али смо сви дужни да трудећи се духовно оснажени молитвом и постом задобијемо смирење јеванђелског цариника. Подсећајући нас да ничим што је добро не треба да се хвалимо као својом заслугом, већ да треба да схватимо да никакво добро сами по себи и својим сопственим снагама не можемо чинити, осим ако га смирено не примимо као дар Божји, Владика Иринеј је направио паралелу између јеванђелске повести и нашег времена, указујући свима сабранима, да је ово што је испричао Спаситељ наш, а забележио свети јеванђелист Лука, увек актуелно за све хришћане у сваком времену и на сваком месту.
Духовна борба састоји се управо у нашем труду да избегнемо гордост и самохвалисавост фарисејеву, те да себе не стављамо у најамнички однос са Богом, тако као да нам је Господ дужник због наших сопствених заслуга и изразите побожности и праведности. Сви треба да будемо свесни своје грешности, те да се молимо као цариник да Господ буде милостив према нама.
У томе је суштина духовне борбе и подвига у току поста, а и целокупног хришћанског живота. Ако то не чинимо, тада никакве користи нема од тога што ћемо се извесно време уздржавати од одређене врсте хране, а притом духовно остати у истом или још горем стању слабости као и кад није време поста.
Знајући да је духовна борба дуготрајна и тешка, а да је правих бораца увек мало, Епископ Иринеј је на данашњој светој Литургији рукоположио часног ђакона Горана Ранисављевића у чин презвитера, призивајући на њега благодат Пресветога Духа, да би се он трудио и борио као добар војник Исуса Христа.
Нека у тој борби отац Горан буде добар пример свима нама, који смо његови сродници и пријатељи по духу и по телу. Сви ми који смо данас били у Саборном храму можемо радосно посведочити да је отац Горан достојан дара који је примио. Као што ће се он молити за све нас увек када буде предстао Светом Престолу, тако ћемо се и ми молити за њега, да би његово служење донело много доброг плода свима, а особито оним члановима словесног стада Христовог, који по Милости Божјој и благослову Епископа буду оцу Горану поверени на свештено-пастирско старање.