Патријарх српски завршио посету Бечу
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј завршио је данас своју петодневну посету Епархији средњоевропској и Бечу посетом Амбасади Републике Србије и конференцијом за штампу у бечком «Клубу Штефансплац 4» поред Катедрале Св. Стефана.
У разговору са представницима аустријских, немачких, пољских и српских медија, у којем је учествовао и Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин, Његова Светост је истакао свој утисак да су Срби у Аустрији добро прихваћени. Патријарх је рекао да носи «дивне утиске» са састанака са савезним председником Фишером и градоначелником Хојплом и додао да ову двојицу високих представника Аустрије и Беча сматра људима «пуним врлина». Његова Светост посебно је истакао утисак сусрета са римокатоличким надбискупом Беча, кардиналом Кристофом Шенборном којег је назвао човеком «пуним Вере и Љубави јеванђељске». Оно што Шенборн чини свом сопственом верном народу, то великим делом чини и нашим православним верницима, истакао је Патријарх српски Г. Иринеј. То је пример који улива наду да се ствара «атмосфера поверења» између две вековима раздвојене цркве, што може омогућити да се активно ради на зближавању и јединству Цркве.
У вези са дијалогом са Римокатоличком црквом, Његова Светост истакао је да је први корак темељење на ономе што је заједничко - а тога има много. Долазак до јединства Хришћана дуг је процес, јер се дуго и живело у удаљавању. Патријарх српски истакао је да је римском папи у првом миленијуму и на Западу и на Истоку признавано почасно место, али да данас постоје мале догматске препреке које раздвајају Православље од Римокатоличке цркве. Као пример, Његова Светост је истакао учење о непогрешивости папе. Ипак, Патријарх је истакао да нема проблема који се не може решити.
Првојерарх Српске православне цркве (СПЦ) истакао је, на питање новинара, да Косово и Метохија за Србе нису само географски појам, већ најсветија српска земља. Свјатјејши је подсетио да се на Косову и Метохији налази око 1.300 манастира и цркава, подигнутих у току последњих 800 година. Објашњавајући новинарима дубину косовско-метохијске проблематике Патријарх српски описао је планско протеривања Срба са Косова и Метохије, подсетио на стварање Призренске лиге (1878), те на протеривање око 200.000 Срба са тих простора у току Другог светског рата и забрану повратка Срба на Косово и Метохију након рата. Коначно, Његова Светост је описао и страдања Срба на Косову и Метохији од 1999. године, на поновне прогоне, уништавање око 50 српских православних цркава и манастира и сркнављење гробаља. Патријарх Иринеј изразио је жаљење због тога што је Запад стао иза таквих чинова и истакао да ће, ако се Србима не дају одређена права, Косово остати «јабука раздора» у региону. «Најбитније је да сачувамо наше светиње и да се обезбеди миран живот народа који је тамо, као и онима који желе да се врате», закључио је првојерарх СПЦ на конференцији за новинаре у Бечу.
На питање новинара у вези са оснивањем Православне епископске конференције Аустрије, Његова Светост уступио је одговор Преосвећеном Епископу Г. Константину, који је најавио на ће ово тело, које треба да повеже канонске православне епископије на териротији Аустрије бити основано 8. октобра. У Немачкој и Аустрији овакве конференције основане су већ почетком године. Оснивање ових тела уследило је у складу са одлукама предсаборске свеправославне конференције у Шамбезију, јуна 2009. године. Улога Епископских конференција је саветодавна, а Епископи остају одговорни својим помесним црквама, нагласио је Владика Константин. Осим тога, иако су председници појединих епископских конференција, у складу са поретком диптиха, увек епископи Васељенске патријаршије, све одлуке се доносе консензусом.
Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј боравио је у Аустрији од 10. до 14. септембра. За то време служио је Свете Архијерејске Литургије у Линцу и Бечу и сусрео се са представницима Православне и Римокатоличке цркве, те са представницима Аустријске државе и града Беча. Непосредан повод за посету Његове Светости била је 150-годишњица званичног оснивања Српске православне црквене општине Св. Саве у Бечу. Иако су Срби били присутни и вековима пре тога, ова заједница је регистрована 1860. године.
У Бечу данас живи око 100.000 Срба. Постоје три српска православна храма у којима служи шест свештеника и један ђакон. У Бечу се налази и једна од званичних резиденција Епископа средњоевропског. Цела Епархија средњоевропска има око 500.000 верника и тиме се може сврстати у епархије просечне величине у СПЦ. Црквена мисија у Аустрији посебно је интензивна у последње две деценије: од доласка Епископа Г. Констанина на владичански трон 1991. године основано је 14 нових парохија. Све оне имају своје парохе и у сваком су смислу обезбеђене.
Информативна служба Српске православне епархије средњоевропске