Животопис изабраног Eпископа ремезијанског Стефана (Шарића)

Архимандрит Стефан (Шарић) рођен је 29. јула 1978. г. у Јајцу (Босна и Херцеговина) као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, оца Радослава и мајке Миљојке, рођене Мајсторовић, добивши на крштењу име Драган.

Основну школу завршава у Јајцу, а од десете године био је појац и чтец  своје парохијске цркве. С обзиром на то да је патријархално васпитан од својих родитеља у љубави према својој Цркви и Господу, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године.У време школовања у Богословији био је стипендиста Црквене општине которске, где је на летњем распусту прислуживао у цркви Светог Луке и био члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“.

Млади богослов Стефан потом наставља своје школовање уписујући Богословски институт у Београду.

За време бомбардовања 1999. г. одлази на одслужење војног рока и тада одлучује да крене монашким путем и прими монашки постриг. У периоду који следи, борави у манастиру Острогу на послушању код оца Лазара, свога духовника.

По смрти оца Лазара, враћа се у Бањалучку епархију и, по благослову епископа Јефрема, 2002. г. одлази у манастир Липље, где крајем 2002. г. постаје монах, а на Благовести 7. априла 2003. г. рукоположен је за јерођакона. Исте године, благословом патријарха Павла, он је стипендиста на Московској духовној академији, коју успешно завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука. Године 2006.он је једини студент који је на тему богословља одбранио свој рад Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина Поповића. Због сјајног дипломског рада њега ће, управо касније, митрополит Николај позвати да буде професор Богословије у Фочи.

По завршеним студијама у Москви, отац Стефан се враћа у манастир Липље и убрзо бива рукоположен за јеромонаха на чувеном Липљанском сабору 6. августа 2006. г.Исте те године, благословом епископа Јефрема, постаје настојатељ манастира Липље и бива одликован звањем синђела за показану ревност и правилно обављање дужности намесника манастира. Отац Стефан остаје на тој дужности  све до преласка на место професора Богословије у Фочи.

У Богословији предаје ђацима генерације 2010/2011. године. По благослову Његове Светости патријарха српског Иринеја, прелази у манастир Рајиновац за духовника овог манастира. Он брзо са сестринством организује живот манастира и креће са обновом манастирске цркве, и због тога бива одликован чином протосинђа на славу манастира, на  Малу Госпојину 21. септембра 2012. г., од стране патријарха Иринеја.

Године 2014. Његова Светост Иринеј одликовао је оца Стефана чином архимандрита, а 2016. г. Пољска православна црква доделила му је Орден Равноапостолне Марије Магдалине.

Поред духовног рада у манастиру, отац Стефан је аутор књига о оцу Јустину Поповићу, о Светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“), као и више чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, ,,Богословље“ и ,,Верски туризам – примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017), као и и рецензија („Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“, Вулкан издаваштво).

Његова Светост патријарх српски Иринеј поставио је 7. августа 2017. г. архимандрита Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве на Врачару.

Тренутно је на трећој години докторских студија. Он одлично говори руски језик.