Сведочење: Хришћани у Сирији и Ираку

• Шести дан Генералне скупштине Конференције европских Цркава -

Владика Иринеј: „Сведок Христов је данас распет између актуелне историјске стварности и стварности Царства Божјег које је дошло „у сили”, долази и доћи ће у пуноћи”.

Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј обратио се у суботу, 2. јуна 2018. године, учесницима пленарне седнице Гeнералне скупштине Кoнференције европских Цркава поручивши да ми, хришћани, знамо зашто „гледамо у небо”. Знамо и зашто наша жалост аутоматски прелази у радост. Знамо, наиме, о Коме и о чему смо призвани да сведочимо и у Европи и „до краја земље”. У Србији и околним земљама вишеструко је умножен број оболелих од канцера, што је директна последица бомбардовања осиромашеним уранијумом и разарања хемијских фабрика и постројења. Пре неколико дана наоружани војници усмрћују десетине, а рањавају стотине демонстраната. Свет као да је дошао до тачке са које нема повратка. А хришћани, заправо сви људи, вапију за миром, рекао је Епископ бачки.

Такође, владика Иринеј је нагласио да представници европских Цркава који су сабрани на Генералној скупштини у Новом Саду, ни на тренутак не смеју да забораве да на Блиском Истоку читави народи, а посебно хришћанске заједнице, доживљавају мартиријум без преседана. Слична је ситуација и овде у Европи, посебно у јужном делу Србије, који се зове Косово и Метохија. То је релативно мала територија, али се на њој налази око хиљаду и пет стотина манастира, цркава и других споменика хришћанске културе, као и историјско седиште српских архиепископа и патријараха. Многа од тих светих места су или потпуно уништена или оштећена и оскрнављена, а нека, иако под заштитом УНЕСКО-а као изузетно важни културни споменици, у сталној су опасности, као манастир Дечани, уз тешко објашњиво пасивно држање евроамеричких снага које се тамо налазе да обезбеде мир и живот за све. Већина православног српског становништва је прогнана, многи су побијени, имовина прогнаних је узурпирана, а њима је via facti одузето право на повратак. Чак су и многа гробља порушена, а када прогнани и расељени дођу да узнесу молитву Богу на гробовима својих предака и сродника за покој њихових душа, бивају изложени бруталним нападима локалних Албанаца, њихових некадашњих суседа. Поновљена је, једном речју, трагична судбина Кипра, објаснио је владика Иринеј, и додао да су све истинске вредности, уграђене у основе савремене европске цивилизације, потекле са Блиског Истока, из матице хришћанства.

За седми дан Генералне скупштине Конференције европских Цркава, 3. јун, планирано је учешће у богослужењима и посета локалним црквама, док ће у послеподневним часовима, учесници Генералне скупштине узети учешће у литији која ће кренути од споменика Породица на Кеју и кретаће се ка новом Жежељевом мосту, показујући да разноликост мишљења и култура дијалога воде ка изграђивању нових веза између Балкана и остатка Европе. Историчар Петар Ђурђев, директор Историјског архива Новог Сада ће се обратити присутнима код споменика Породица.

Православни верници сутра ће узети учешће у светој Литургији која ће бити служена од 9 часова у Саборном храму у Новом Саду, као и у Николајевском храму; у 10 часова ће почети служба у храму Словачке евангеличке Цркве, у улици Јована Суботића; за верујуће Реформатске Цркве служба ће бити од 10 часова у храму у Марадику; у исто време ће почети и за методисте, у објекту у улици Лукијана Мушицког 7; од 10 часова служба ће почети и за римокатолике у цркви Имена Маријина (тзв. Катедрали), док ће англиканци имати прилику да учествују у служби у капели у Мастер центру. 

У послеподневним часовима, од 14 до 16 часова, биће одржано излагање о хришћанском присуству и сведочењу у европској будућности. Присутнима у Конгресној дворани Мастер-центра обратиће се Архиепископ кентерберијски Џастин Велби, бискуп Петра Босе-Хубер из Евангеличке Цркве у Немачкој, као и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије г. Зоран Ђорђевић. Дискусије ће бити усмерене на визију будућности и покретање дијалога између главних говорника и вођства КЕЦ-а, са нагласком на надахнуће за будући рад КЕЦ-а.