Патријарх Мор Игњатије Јефрем у Новом Саду

Патријарх Игњатије: „Мигранти нису проблем. Црква са њима дели бриге и пружа подршку“.

У Конгресној дворани Мастер-центра, петог дана трајања Генералне скупштине Конференције европских Цркава, 1. јуна 2018. године, Његова Светост Мор Игњатије Јефрем Други, поглавар Сиријскo-јаковитске Цркве је оценио да је о гостољубљу као узвишеној људској врлини писано много у књигама, али да још увек нисмо довољно спремни и отворени да сваког човека видимо као свог брата. Гостољубље је наша дужност. Служењем једни другима исказујемо добродушност, топлину срца и љубав према Самом Богу. Он нас воли и не осуђује, јер љубав Божја нема границе. Ништа не сме да спречи хришћане да воле једни друге. Приметна је велика отуђеност међу људима и его је преузео моћ над нама самима, казао је Патријарх Јефрем.

Наводећи примере страдања на Блиском Истоку, посебно у Сирији и Ираку, поглавар Сиријско-јаковитске Цркве је нагласио да се ратови воде првенствено због интереса, природних ресурса и личне добробити. У питању су политичке и економске игре. Црква у свету покушава да се избори на најсврсисходнији начин са мигрантима. Више хиљада хришћана је убијено у Сирији, а исто толико их је протерано током протеклих седам година. Потребна су два услова да би опстало оно мало хришћана што је успело на неки начин да преживи – а то су сигурност и финансијска подршка. Црква дели са њима бриге али исто тако и наде, братску љубав и подршку. Криза коју пролазимо ипак нас је зближила јер смо се састајали, договарали и бивали чешће у контакту. Није лако људима коју су присиљени да напусте своју земљу и дођу у сасвим ново окружење у којем, да би наставили да бивствују, морају да се асимилују, интегришу у европске вредности, али је наша морална дужност да им обезбедимо да сачувају своје традиционалне вредности, навео је Патријарх Јефрем, упутивши позив Конференцији европских Цркава да помогне у превазилажењу мигрантске кризе.

Патријарх Јефрем је упутио снажну поруку у којој је нагласио да мигранти нису проблем и да то никако не могу ни да буду.

Коптска, Сиријска, Етиопска и Јерменска Црква се називају дохалкидонске (оријенталне) Цркве,  источне хришћанске Цркве које признају прва три васељенска сабора, али не прихватају одлуке Четвртог васељенског сабора који је одржан 451. године у Халкидону. То су националне Цркве које су се кроз историју нашле ван граница Ромејског царства, а које су верске распре и поделе, у петом и шестом веку, довеле до раскида  са Константинопољском Патријаршијом.

Са пунотом Православне Цркве немају литургијско општење. Разлог за то је што оријенталне Цркве не признају, не само Четврти, већ ни остале Васељенске саборе на којима су донете кључне одлуке за живот и предање Цркве.