СЛАВА ПАРАКЛИСА У ВЛАДИЧАНСКОМ ДВОРУ У НОВОМ САДУ
На дан када наша света Црква празнује Обрезање Господа и Спаса нашега Исуса Христа и спомен на Светог Василија Великог, у недељу, 1/14. јануара 2018. године, прослављена је слава придворнe капеле у Новом Саду.
У навечерје празника, свечаном вечерњом службом началствовао је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епископа бачког г. Иринеја, а саслуживао ђакон Мирослав Николић. Служби је присуствовао владика Иринеј.
На дан празника, Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој началствовао је светом архијерејском Литургијом, а саслуживали су: архимандрит Исихије, настојатељ ковиљског манастира, протопрезвитери Григорије Сапсаји и Владан Симић, као и новосадски ђакони.
Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.
Беседећи по прочитаној Јеванђелској перикопи, Епископ бачки је рекао да печат и пуноћа новога и вечнога Завета човека и Бога, није неки спољашњи знак него Тајна истинског сједињења Бога и човека у светом Причешћу. То је тај знак заснован на жртви Христовој и на Његовом Васкрсењу, који се актуализује, непрекидно траје кроз свету Литургију и спасава свет. Други нагласак у новозаветном тумачењу догађаја Обрезања јесте оно исто што Црква поручује при сваком прослављању догађајâ из Христовог Рођења. Од рођења, па преко обрезања, даље кроз све догађаје до распећа, до силаска душом у дубине ада, и све друго, чак и васкрсење, тај најславнији догађај носи у себи знак и печат смирења, навео је владика Иринеј.
Епископ је казао и да почињемо са празновањем Богојављења. По унутрашњој суштини, по садржају, то је један празник са Рођењем Христовим. Бог се јавља у телу већ својим рођењем, а затим свим својим делима, па и кроз догађај Обрезања, са врхунцем у крштењу на реци Јордану и јављању славе Божје на Господу Христу. И само распеће је јављање славе Божје и Богојављење, објаснио је владика.
Владика Иринеј је такође представио и свети лик једног од највећих отаца Цркве Православне, Светог Василија Великог, посебно истакавши поједине моменте из његовог живота и напоменуо је његов немерљив допринос у формулисању догматâ Цркве Христове и у устројењу монаштва.
Ми треба да се надахњујемо бескрајним смирењем, снисхођењем, самоунижавањем себе да би био узвишен сваки човек, као што је Господ показао кроз Обрезање Своје по телу. Треба да се угледамо на такве људе као што је Свети Василије Велики, то су прави хришћани. Нека Господ, молитвама свих светих, буде и нама вођ, путовођ у нашем путу ка вечном животу, поручио је Епископ бачки г. Иринеј.
Владика је извршио чин благосиљања славског колача и жита.
Параклис Светог Василија Великог у Владичанском двору, током двадесетих и тридесетих година прошлог века, био је храм руске избегличке заједнице у Новом Саду, где су вршена свакодневна служења са учешћем верног народа. Владика Иринеј Ћирић је, учивши се у Русији и заволевши тамо народ, одобрио да та избегличка руска заједница служи управо у овом скромном храму.