Празник Вазнесења Господњег у Саборном храму у Новом Саду
На празник Вазнесења Господњег, 25. маја 2017. године, у Светогеоргијевском храму у Новом Саду, евхаристијским сабрањем началствовао је митрополит Православне Цркве чешких и словачких земаљa, господин Георгије, Митрополит михаловско-кошицки. Саслуживали су Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије и Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, заједно са свештенством Српске Православне Цркве и Православне Цркве чешких и словачких земаља. После прочитаног еванђелског одељка, Митрополит Георгије је произнео богонадахнуту беседу, између осталог рекавши: Данас ми православни верници из Словачке, као поклоници, долазимо да се сусретнемо као деца Васкрслога Господа и да се са вама сјединимо у светој Тајни причешћа, јер смо сви деца васкрсења и људи који живе у вери и у нади да се живот не окончава у гробу, него да се продужава у царству Божјем. Ми који стојимо око светог престола, који смо Божји синови и Божје кћери, учествујемо у тајни Христовог Тела и Крви. Христос живи у нама кроз свете Тајне. Он који своју Цркву назива својим живим Телом, своје Тело чини нашим телом, јер у нашем телу тече та иста Крв Господа нашег Исуса Христа. Високопреосвећени Митрополит је завршио своју беседу празничним поздравом: Христос се вазнео, а сав сабрани народ у храму одговорио му је громогласним– Ваистину се вазнео!
После отпуста, владика Иринеј је у име свих присутних, и у своје лично име, заблагодарио Митрополиту михаловско-кошицком господину Георгију на литургијском заједничарењу, даровавши му на дар икону Мајке Божје. Поздрављајући високог госта, владика Иринеј је, између осталог, рекао: Радујем се што могу у име свих нас да поздравим Високопреосвећеног владику Георгија, Архиепископа у граду Михаловце-Кошице, у источној Словачкој, са којим сам врло често, братски, са највећим узајамним поверењем, имао прилике да сарађујем на разним православним и међухришћанским сусретима. Ви сви знате да је веза између наше Цркве и Цркве у Чешкој и Словачкој, дубока и има историјске корене као што је и братска веза између наших народа. Познато је свима вама или већини од вас да је православље било силом искорењено на земљи где је, управо међу Словенима, најпре проповедано у областима данашње Чешке, Моравске, Словачке и шире у Панонији, овде где су света браћа Кирило и Методије, и њихови ученици, проповедали Јеванђеље на народном језику. Иако је Црква тада још била јединствена, Исток и Запад нису били подељени, ипак, германски, франачки епископи и свештеници су забрањивали и прогонили богослужење источног обреда, и употребу словенског народног језика. У наставку, Епископ Иринеј је нагласио да је управо нашој помесној Цркви, Божјим промислом, било поверено васпостаљање православља у тим земљама, да би после Другог светског рата Православна Црква у Чешкој и Словачкој постала аутокефална и призната од свих помесних Православних Цркава.
ЗВУЧНИ ЗАПИС БЕСЕДЕ: