Слава придворне капеле Светог Василија Великог у Новом Саду
У навечерје празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, 13. јануара 2017. године, отпочела је прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору у Новом Саду. Свечано вечерње служио је Преосвештени Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење протопрезвитера Владана Симића.
Обичај је у последњих два, три века да се 1/14. јануара обележава и почетак Нове године, то је сутра, по нашем старом календару, иако је уствари црквена Нова година 1. септембра, по древној традицији, још из библијских старозаветних времена, али у новије време, под разним утицајима, са разних страна, почело је обележавање такозване грађанске Нове године, поред црквене. Користим прилику да, свима вама, свој нашој браћи и сестрама по вери, честитам и тај новоуведени и не строго црквени празник, али да зажелим свако добро, сваки благослов и духовни напредак у овој Новој години, рекао је владика Иринеј по завршетку вечерње службе.
На дан празника, Епископ Иринеј је служио је свету Литургију, уз саслужење Епископа Јована (Пурића), протопрезвитеâ Григорија Сапсаја и Владана Симића, као и новосадских ђакона.
Беседећи по прочитаној Јеванђелској перикопи, владика Иринеј је објаснио зашто је било потребно да се обичај, предвиђен да символизује завет старозаветног човечанства и Бога, односно оданост народа Божјега Господу, примењује на дете које није обично, смртно дете, него Богочовек.
Бог који се рађа као дете нас ради, а после тога и обичај обрезања се примењује на Њега као и на сву другу децу, иако Он нема греха. Он не само да нема греха него је Он носилац вечног савеза, завета између Бога и човечанства. Дакле, примењује се старозаветни обичајни закон на самога Законодавца, навео је владика Иринеј, додајући да празник Обрезања Господа и Спаса нашег Исуса Христа потврђује реалност људске природе у једном и недељивом Богочовеку. То надахнуто говори и апостол Јован Богослов, који каже да сваки дух, сваки људски дух, који признаје да је Христос дошао у Телу ‒ од Бога је, а сваки који говори да Христос није дошао у Телу – није од Бога него од ђавола. Црква овај велики празник свечано прославља, и то, како је Владика истакао, не само као сећање на један догађај из овоземаљске биографије Господа Исуса Христа, него да би свима нама то био образац и правило нашег живљења и делања.
Пример таквога живљења, образац кротости, смирења, учитељ истините вере био је Свети Василије Велики. Није био само одличан теолог, већ и велики монах, аскета, духовник, молитвеник и борац за чистоту вере. До дана данашњега, православно монаштво се у основи руководи оним правилима манастирског и монашког живота која је он написао, рекао је Епископ.
Светом Василију су многи храмови посвећени, па и овај скромни придворни храм у Новом Саду. Владика Иринеј је казао да су сви украси у параклису, тако скромни, дело људи који су ишли путем Крста, као емигранти, избеглице, пред терором из своје отаџбине. Ти људи су, куд год су стигли из своје далеке отаџбине Русије, прво подизали себи храм. Ту су се сабирали, славили Бога и сећали се једни других. Наш велики владика Иринеј Ћирић је, учивши се у Русији и заволевши тамо народ, одобрио да та избегличка руска заједница служи управо у овом скромном храму, нагласио је Владика бачки Иринеј.
Епископ Јован је благословио славски колач и жито, после чега је заблагодарио Богу што нас је, молитвама Светог Василија, окупио данас у параклису у Владичанском двору. Нека Господ укрепи нашег владику Иринеја, да му да силе, крепости и снаге у ношењу великога Крста, не само у Епархији бачкој, него још већега Крста у помесној Цркви и у васељени. Заиста нам требају молитве Светога Василија Великог у богословствовању јер смо ми само ученици, они који праве увод у богословље, а он је заиста богослов за пример, корифеј учитеља и отаца Цркве, казао је Епископ Јован.
Свој допринос празничном сабрању пружили су појци Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин, под управом јерођакона Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу.