САОПШТЕЊЕ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ
„Дечице моја, не љубите речју ни језиком него делом и истином! ”
(I Јн 3, 18).
Дубоко погођени најновијим, нажалост не и првим, покушајем довођења у сумњу лика и дела Светог Владике Николаја Велимировића, имамо дужност и потребу да се јавно огласимо. Прошло је већ недељу дана (сасвим довољно времена да речено буде оповргнуто или потврђено) од када је надбискуп београдски г. Станислав Хочевар у интервјуу датом дневном листу Политика, уз примену познатог метода „навођења на сумњу” (без изношења икаквих чињеница), покушао да умањи светост светога Владике Николаја. Покушај је био ситан, а, као и свака злонамерна инсинуација, остао је празан и безуспешан. Одраније је видљив недостатак снаге да се бране сопствени ставови и личности, па се сâм г. Хочевар досетио генијалне идеје: зашто онда, у тешкоћи да неког уздигнемо, једноставно не покушамо да друге унизимо и оспоримо? Ова идеја свакако није нова, али јесте недостојна чина и звања г. надбискупа.
Имамо потребу да, као чувар светих моштију светога Владике Николаја, пренесемо искуства његове светости и чудотворства. Он је био и остаће светионик богословља, вере и живота Православне Цркве и свога, српског народа. Његов подвижнички живот, пастирски рад, исповедништво, страдалништво и човекољубље немају потребе за „одбраном” или „доказивањем”. Посебно немају потребе за одбраном пред недобронамерним оспоравањима. Светитељи, као што је то добро познато, по свом пресељењу у Царство небеско не престају да врше дела љубави и милосрђа. Најбољи пример за то је свети Владика Николај и доброчинства која чини поклоницима и онима који га прослављају.
Јасно је из поменутог интервјуа г. Хочевара да он сâм није имао прилике (после његове последње изјаве јасно је и зашто) да дође међу народ ваљевског краја и увери се у то да ли постоји или не постоји „нејединство” мишљења српског народа о светом Владици Николају. Довољно би било, међутим, да је г. Хочевар само чуо за догађај пресвлачења његових светих моштију 2013. године или видео реке народа Божјег које су се слиле у лелићку долину да прославе духовног горостаса. Глас народа Божјег најбоља је „комисија” која даје печат светости, а православни народ Једне, свете, саборне и апостолске Цркве дубоко осећа благодатни магнетизам светога Владике Николаја и прославља га као „свенародног Владику”. Зато никакво злонамерно зрно сумње не може помутити његов свети живот. Напротив, овакве и сличне изјаве само нас подстичу да још више чувамо благо које у личности светога Владике Николаја имамо и охрабрују да се молимо како бисмо његову љубав и величину успели да достигнемо.
После свега изреченог од стране г. Хочевара остаје нам неизбежно питање: да ли ова његова изјава иде у прилог дијалогу за који се толико залаже? Да ли је ово пример истините и искрене љубави на коју смо позвани? Дубоко верујемо да није јер нас још један светитељ наших дана, преподобни Јустин Ћелијски, учи и опомиње: „Нема истине без љубави ни љубави без истине”. Поучно је овом приликом сетити се и речи преподобног Јустина којима говори о једном другом великом јерарху свога доба, митрополиту Антонију (Храповицком), а које ми данас, с пуним правом, можемо посветити светом Владици Николају: „Он, светли јерарх и мудри богоучитељ, испред нас, а ми за њим. Он – вођа, а ми – ученици његови. Он, велики у кротости и смирености јерарх православни, а за њим ми – мали и ништавни, ми – прах и пепео”.
Епископ ваљевски Милутин
Извор: Епархија ваљевска