АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО НОВОСАДСКО ПРВО – у име новосадског свештенства –
Поводом тенденциозног и злонамерног извештавања интернет-портала 021 који је домаћој јавности, 22. јуна 2016. године, понудио вест под насловом „Колико треба платити свештеника да се не би увредио“?, а коју потписује Горица Николин, Архијерејско намесништво новосадско прво у име свеколиког новосадског свештенства оштро осуђује овакво шарлатанско писање и ничим поткрепљено, али и непримерено прозивање новосадског свештенства, којим се јавност безочно обмањује. То, нажалост, није ни први ни последњи пут – тек је један у низу – да се без икаквог повода и разлога, без имало цивилизацијских норми, насрће на Епархију бачку и њен свештени клир. И да ли уопште вреди да разговарамо са особом која не прави разлику између световног и свештеног чина, односно која не познаје најелементарнију терминологију онога о чему пише?
„Новосадски свештеници“, „Новосађанин Светозар И.“, „Искуства Новосађана са којима смо разговарали“ и овима сличне дефиниције, односно квази аргументације, доказ су да ауторка дотичног текста нема никаквих доказа којима би поткрепила и оправдала свој бомбасти наслов, осим паушалног и произвољног писања о теми за коју није дорасла. Потпуно исту тежину имају и оцене, то јест анализе које износи, у тексту цитирани, председник Центра за истраживање религије, политике и друштва (?!). Нема сумње да ни Горица Николин, ни дотични Председник, уопште не познају природу Цркве и свештеничке службе у њој (вероватно да никада нису, чак ни куртоазно, разговарали са свештеником). И, као по правилу, они који су најнеобавештенији, који мало читају и знају, а много причају, узимају за право да пишу о Цркви и свештенству.
У том контексту питамо: у коју категорију људи сврстати некога ко не разликује традиционални чин од црквено-свештене Тајне? Или пак онога, за којег је свештена Тајна пуко „очишћење оскрнављених ствари и предмета за људску употребу“, односно тога истога који категорички тврди да се то очишћење оскрнављених ствари и предмета за људску употребу „код православних Срба традиционално одржава након Божића“. Баш нас интересује откуда му тај податак, јер таква тврдња није ништа друго до nonsence par excellence?! Такви би, ето, да „преваспитавају“ свештенике и то ни више ни мање него застрашивањем одредбом Устава Републике Србије, занемарујући притом чињеницу да је истим тим Уставом Републике Србије загарантована слобода вероисповедања сваког појединца и групе грађана, а то свакако значи и оних који чине већину верујућих у својим фирмама и предузећима.
И, сасвим на крају, извињавајући се Горици Николин, њеним „саговорницима“ и уредницима реченог портала што смо их удостојили пажње са оволико тек редака осврта на њен наручени текст (није нам познато, нити нас то интересује, колико износи њена зарада за њега), најљубазније је позивамо да се следећи пут подробније припреми (што значи и за већу зараду, свакако), уколико жели да буде озбиљно схваћена. А, ако то не жели, слободни смо да јој скренемо пажњу на Христове речи, које гласе: лекару, излечи се сȃм! Паметноме доста!
прота-ставрофор Миливој Р. Мијатов
архијерејски намесник новосадски први