Вечерње праштања у новосадском Саборном храму, март 2016. године

 Недељу сиропусну,  13. марта 2016. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду са почетком у 18 часова служено је вечерње богослужење са малим повечерјем.

На крају богослужења уз појање стихира Пасхе, како  налаже црквено правило и пракса Цркве пред почетак Васкршњег поста, приступило се међусобном опраштању свештенослужитеља и присутног верног народа Божјег.

Вечерње богослужење и мало повечерје служио је  протoпрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење ђакона Александра Билића.

Молитве из Великог требника пред почетак Часног поста, прочитао је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, који је и поучио сабране у Саборном храму, рекавши  да нас  пост обавезује нас  на узајамно праштање  и између осталог истакао:

„Сам Господ је дао најбољи пример тога; безгрешни Господ огреховљеном људском роду опрашта грехе, узима их на себе, узноси их на Kрст, и као што се каже у црквеним молитвама поцепа обвезницу свих наших грехова, силази и до дна ада да и тамо заточене душе избави и спасе. Чини све за наше спасење и боравећи на земљи, док је боравио на земљи, пре страдања и васкрсења, сâм даје пример и поруку опраштања. Опрашта и онима који су га распињали, висећи у мукама на Крсту,  речима: Боже, опрости им јер не знају шта чине. Али и поручује нама да кад Он опрашта треба и ми да опраштамо, јер вели: Ако не опраштате грехе једни другима ни Отац ваш небески неће опростити вама грехе ваше.“

Владика Иринеј је такође разјаснио смисао опраштања грехова –„дуговања“, којима растужујемо једни друге:

„Дугови о којима је ту реч нису дуговања у новцу него управо сва она дела и помисли или речи, било какав гест или поступак којим смо, у већој или мањој мери, позледили једни друге а то се дешава понекада и без наше намере, понекада и тако да нисмо свесни тога и зато је Црква установила ово вечерње, наравно то нам је задатак и целог живота, али данас посебно да нас подсети на значај опраштања које уз искрену и истинску молитву, уз смирење и уз покајање за нашу грешност, значи прави духовни садржај поста.“

Циљу и суштини поста посвећен је не само начин исхране него читав богосужбени ритам Цркве у току поста, јер како је нагласнио Владика: „Савезник души у том подвигу јесте и то да се наша тела одричу телесних задовољстава, јаке хране и пића, зато су и богослужења у храмовима нашим у ове дане и дужа него обично и за наша тела и тежа него обично...“

На крају је Епископ Иринеј,  поручио присутнима да у међусобном опраштању једни другима пренесу „дух љубави и праштања за који  се и сваког дана у молитви коју је саставио свети Јефрем Сирин молимо да нам Бог дâ дух смирења и трпљења и љубави и не да правдамо себе него да нам дâ дух којим ћемо прихватати своју браћу и сестре онаквима какви јесу. Нека Бог дâ да нам буде благословен и спасоносан овај период Часног поста и да у радости сви заједно прославимо и Васкрсење Христово.“