Међуправославни сусрет у Врању
Оснoвано Свеправославно друштво „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“
Међуправославни сусрет, који се у Врању одржао 3. и 4. октобра 2015. године, сабрао је Митрополите и Епископе из Српске Православне Цркве, Руске Православне Цркве, Грчке Православне Цркве, Пољске Православне Цркве и Албанске Православне Цркве: Високопреосвећене Митрополите димитријадског и алмирског г. Игњатија и загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећене Епископе шахтинског и милеровског г. Симона (РПЦ), горличког г. Пајсија (ППЦ), бачког г. Иринеја, крушевачког г. Давида, франкфуртског и све Немачке г. Сергија, стобијског г. Давида и домаћина врањског г. Пахомија. У име Епископа ваљевског сусрету је присуствовао протојереј Милован Теофановић, у име Епископа аустријско-швајцарског протојереј-ставрофор Богољуб Поповић, а у име Архиепископа тиранског г. Василије Кристо.
Представници Цркава сабрали су се 3. октобра 2015. године у Свеправославном центру „Преподобни Јустин ћелијски и врањски“ у Врању. Учесницима сусрета обратио се домаћин сабрања, изразивши захвалност представницима помесних Цркава, као и представницима Митрополије и Епархија Српске Православне Цркве, што су се одазвали позиву и прихватили да учествују у оснивању Свеправославног друштва „Преподобни Јустин ћелијски и врањски“.
Присутни су усвојили Статут Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ и својим потписима потврдили оснивање друштва. Циљеви друштва су следећи:
- промовисање учења Преподобног Јустина ћелијског и врањског,
- одржавање, очување, и обогаћивање сарадње између митрополија и епархија Православне цркве из различитих Помесних Цркава,
- организовање активности између православних манастира, парохијских свештеника, парохија, друштава из области уметности, културе, образовања и спорта, у циљу подстицања и ширења међусобних контаката између постојећих институција и организација православних народа, ипреузимање тако улоге моста, који ће допринети развоју укупних односа епархија Православне цркве и држава.
Статутом је предвиђено да Председник друштва увек буде Епископ врањски.
Скупштина друштва изабрала је и чланове Управног одбора друштва: Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије - председник одбора, Епископ бачки г. Иринеј, Епископ крушевачки г. Давид, Епископ ваљевски г. Милутин и Епископ врањски г. Пахомије.
Након завршеног радног дела, одржана је и конференција за новинаре, на којој су говорили чланови председништва Скупштине друштва: Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије из Волоса-Грчка, Епископ горлички г. Пајсије из Пољске и Епископ бачки г. Иринеј.
„Служитељи Здравља Љубави“
У оквиру Међуправославног сусрета 3. октобра 2015. године у сали Црквене општине Врање одржан је и састанак који је посвећен Међуправославној организацији „Служитељи Здравља Љубави“. На истој је разговарано о досадашњим активностима, као и предлозима за будући рад и приступање решавању проблема са којима се друштво уопште, а нарочито млади, данас сусрећу у савременом свету. Седници су присуствовали чланови организационих одбора из Врања и Волоса, као и јереј Саша Совиљ, свештеник при параклису Светог Луке јасеновицког на Војномедицинској академији у Београду.
Након извештаја о досадашњем раду организације, као и дискусије о садашњим потребама друштва, донета је одлука да је неопходно посветити се следећим активностима:
- хуманитарни рад и пружање медицинске помоћи угорженим лицима,
- проблеми болести зависности,
- рад на заузимању јединственог става Православне Цркве из области биоетике,
- организовање међуправославних сусрета и подршка мисионарском раду у дијаспори.
На позив и са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита димитријадског и алмирског г. Игњатија, следећи сусрет одбора организације биће одржан у Волосу.
Пријем представника Цркава код Градоначелника Врања
За учеснике Међуправославног сусрета у Врању, представнике Српске Православне Цркве и помесних Православних Цркава из Русије, Грчке, Пољске и Албаније, градоначелник Врања г. Зоран Антић уприличио је пријем 3. октобра 2015. године. Поздрављајући уважене госте г. Антић је изразио велико задовољство што се у Врању одржава један овако значајан скуп. Он је говорио о историјату Врања и изузетној сарадњи са Епархијом врањском, која је резултирала реализацијом великог броја пројеката.
У име гостију обратио се Митрополит димитријадски г. Игњатије, из Волоса, који је захвалио на гостопримству и досадашњој сарадњи која би у наредном периоду требала да се прошири и на остале области.
Епископ Пахомије такође је изразио благодарност Градоначелнику и Граду Врању на узетом учешћу у организацији Међуправославног сусрета, који сеу Врању одржава поводом оснивања Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“.
Преподобном Јустину у част
Поводом оснивања Свеправославног друштва „Преподобни Јустин ћелијски и врањски“, одржана је Духовна академија у препуном Саборном храму Свете Тројице у Врању. Беседу на академији произнео је домаћин Међуправославног сусрета Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, а у културно-уметничком делу програма наступили су хор Удружења појаца Митрополије димитријадске из Волоса, под управом г. Димитрија Кациклиса, првопојца храма Вазнесења Господњег у Волосу, затим Дечји хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Врања под управом гђе Александре Савић и г. Мирољуб Стојчић.
Византијски хор Удружења појаца Митрополије димитријатске Преподобни Јован Кукузељ из Волоса, Грчка - Удружење Појаца Митрополије димитријатске Преподобни Јован Кукузељ у Волосу, је основано у новембру 1975. године. Један од циљева оснивања Удружења био је и стварање сталног и јединственог хора са учешћем свих појаца. Удружење је организовало многе сусрете Византијских хорова из целе Грчке, као и концерте са циљем да се одликују и награде велики и важни Појци. Од свога оснивања па до данас, Хор Удружења је наступао, увек награђиван, у многим градовима Грчке и иностранства: Атина ΄΄Иродио΄΄, Солун ΄΄Димитрија΄΄, Верија ΄΄Павлија΄΄, Козани, Флорина, Ливадја, Лариса, Трикала, Јоанина, Немачка, Србија, као и на грчкој државној Телевизији. Задњих година Хор Удружења, осим извођења Византијског појања, ангажован је и у области Грчке традиционалне музике. Садашњи председник Удружење појаца Митрополије димитријатске је теолог, г. Ефстатиос Граменос, Ламбадар саборног Храма светог Николаја у Волосу.
Беседа Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија на Духовној академији - 3. октобар 2015. године
Вашe Високопреосвештенствo, Ваша Преосвештенства, Преосвећена браћо архијереји, браћо свештеници и монаси, сестре монахиње, господине Начелниче Пчињског округа, господине Градоначелниче, госпођо декане, драга браћо и сестре!
Ево дана у који нас Господ призва преко свога великог угодника и светитеља Јустина Новог Ћелијског и Врањског, да се са свих страна Православног света саберемо овде у Врању, у граду у коме се родио Преподобни Јустин.
Пре него што кажем неколико речи о Преподобном Јустину и његовом значају за Врање, Српску Цркву и читав православни свет, изражавам дубоку захвалност Митрополиту Игњатију из Грчке, Епископу Симону из Русије, Епископу Пајсију из Пољске, Епископу крушевачком Давиду, Епископу стобијском Давиду, господину Василију Кристу из Албанске Православне Цркве и свима који су узели учешћа у овом Светом сабрању и желим добродошлицу у Епархију врањску и Град Врање.
Преподобни Јустин ћелијски и врањски рођен је 1894. године у Врању на празник Благовести, а Крштен је у храму Свете Тројице, у овоме у коме се сада налазимо, добивши име Благоје.
У породици благочестивих и дубоко верујућих родитеља Спиридона и Анастасије стекао је прва сазнања о Богу, а у долини Пчиње и на падинама планине Козјак, под утицајем Светог Прохора Пчињског, још као дечак осетио је чежњу за подвижничким животом. После завршене основне школе 1905. године уписао је деветоразредну Богословију ,,Свети Сава“ у Београду. У току Богословског школовања имао је за свог наставника Светог Николаја жичког и охридског. У Првом Светском рату, као свршени богослов, Благоје је учествовао у чувеном ђачком батаљону, прошавши албанску голготу. Но, љубав према свом народу код њега се показала у неизмерној љубави према Богу, па је на светог Василија Великог, 1916. године, у Скадру, примио монашки постриг, добивши име Јустин, по Светом Јустину мученику и философу.
После монашења отишао је на студије у Петроград, а потом на Оксфорд, да би 1919. године докторирао на Теолошком факултету Универзитета у Атини.
По повратку из Атине радио је као професор у Карловачкој, Призренској и Битољској богословији. Часопис Хришћански живот покренуо је 1922. године.
Једно време провео је као мисионар међу Православним Карпаторусима, а затим је био изабран за редовног професора Богословског факултета СПЦ у Београду. За све то време много је писао и објављивао. Учествовао је у оснивању Српског Философског Друштва, 1938. године. Време Другог Светског рата провео је у српским манастирима, а после рата био је од комунистичких власти протеран са Универзитета, прво у затвор, а од 1948. године па до краја свог земног живота, (Благовести 1979. године) живео је у манастиру Ћелије као духовник.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом заседању 2010. године, Оца Јустина прогласио је за Светитеља Православне Цркве, а његово свечано проглашење за угодника Божјег обављено је на саборној Литургији, у храму Светог Саве на Врачару, 2. маја исте године. Овим чином потврђено је његово, већ одавно, постојеће молитвено поштовање у верном народу Божијем, не само у оквирима наше Помесне Цркве, него и у оквирима Васељенског Православља. По одлуци Сабора, Преподобног Јустина ћелијског и врањског прослављамо 1. односно 14. јуна сваке године.
Целокупно стваралаштво Оца Јустина обухвата око 40 томова. То богато духовно наслеђе, данас за Православне широм Васељене, има вишеструки значај, пре свега богословско - пастирски, али и философски, педагошки, књижевни, а за нас Србе и значај националног наслеђа.
Као богослов и пастир Цркве, Преподобни Јустин вратио је Православно богословље Светим оцима и Предању Цркве, а раслабљеног савременог човека Христу Богочовеку, вечном Божанском Логосу, Спаситељу и Осмислитељу човека, рода људског и свега света.
Као философ сагледао је све недостатке европске философије, да је човек у очима европских философа једностран и учио да је он позван ка пуном, ширем, дубљем и вишем смислу човековог бића, које му је поставио Творац, а то је уподобљавање своме Прволику.
Као педагог, Преподобни Јустин је учио да човек треба да има само један Узор и једног Педагога – Богочовека Господа Нашег Исуса Христа, а Богочовечански пут он је, не само проповедао, него и примењивао у сопственом животу.
Тако је за њега просвета могућа једино кроз светост оних који су призвани да просвећују, те је учио да је једина могућа просвета Јеванђелска просвета.
У књижевно-уметничком делу Преподобни Јустин је оставио изузетно надахнута дела. Његова Срна у изгубљеном рају величанствена је лирска метафора о палом човеку и његовој чежњи да се врати у своју прву постојбину - Рај.
Његова дела о Достојевском, Шекспиру, Бајрону и осталима, данас су незаобилазна онима који истински желе да спознају суштину њиховог учења.
На крају, српском народу, у националном смислу, преподобни Јустин непрекидно је проповедао да друштво, народ и држава требају живети Јеванђелским, животом којим се живи у Цркви. Праве вредности народа јављају се само ако исти живи у Цркви Божијој, Јеванђелским врлинама, љубављу, светошћу и правдом. Само тада народ постаје ''свети народ'', ''Божји народ'', који својом историјом објављује божанске вредности и врлине, као што су живели хришћани у апостолско време, у време Светих отаца, а Свети Сава је на тим вредностима наш народ утемељио.
У наше време Преподобни Јустин је својим учењем и својим животом те вредности Васкрсао.
На молбу Православне Епархије врањске 1993. године, општинске власти Врања, доделиле су породични плац Преподобнога Јустина врањског и ћелијског Православној Епархији врањској у власништво, који су комунистичке власти 1964. године национализовале, а кућу са пратећим објектима порушиле.
Завод за заштиту споменика културе из Ниша урадио је пројектну документацију, 1994. године добијена је дозвола за градњу, када је положен камен темељац за родну кућу, поводом 15–годишњице од упокојења Преподобног Јустина.
14. јуна 2005. године положен је камен темељац за изградњу Цркве Светог Јустина философа и Преподобног Јустина врањског и ћелијског.
Трудом који је уложила Православна Епархија врањска, као и трудом дародаваца, изграђен је комплекс Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски у Врању, који садржи прву цркву подигнуту у част Преподобног Јустина, његову родну кућу са пратећим објектима.
Идеја о оснивању једне од првих Међуправославних организација "Служитељи Здравља Љубави", позната и као "Лекари Љубави", рођена је у Врању, у време бомбардовања српског народа 1999. године, а иста је вољом и благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита димитријадског Г. Игњатија основана те године у Волосу, у Грчкој. Непосредно након оснивања првог одбора у Волосу, основан је одбор у Врању, а затим и у другим Митрополијама и Епархијама Помесних Православних Цркава. Одбори поменутих организација били су активни у многим угроженим регионима света, најпре у Србији у време НАТО бомбардовања, као и у Конгу, Грузији, Ираку, Бугарској, Румунији и другим земљама.
Може се рећи да је ова Међуправославна хуманитарна организација основ за оснивање Свеправославног друштва "Преподобни Јустин ћелијски и врањски", због чега смо се данас и сабрали у родном граду Преподобног Јустина.
Основни циљ оснивања Свеправославног Друштва ''Преподобни Јустин ћелијски и врањски'', биће сабирање Православних народа ради проучавања дела Преподобнога Јустина, који је не само један од најзначајнијих теолога 20. века, него и нови светитељ Православне Цркве.
Друштво ће радити на одржавању, очувању и обогаћивању сарадње између Митрополија и Епархија Помесних Цркава, организовању активности између Православних манастира, парохијских свештеника, парохија, друштава из области Православне уметности, културе, образовања и спорта, у циљу подстицања и ширења међусобног повезивања Православних народа, кроз проучавање и промоцију идеја Преподобног Јустина.
Драга браћо и сестре!
Желећи успешно сабрање спојено основним хришћанским вредностима, завршавам ово обраћање речима Преподобног Јустина ћелијског и врањског који је, говорећи о опредељењу нашег народа, рекао: „Када смо у славном немањићком периоду бирали највишу вредност наше народне душе и наше историје, ми смо кроз Светог Саву и остале Свете Немањиће изабрали Христа Бога и Његово Јеванђеље.“ Тако и ми данас: Бирамо Христа Бога, Његово Јеванђеље и православље као круну основног заједништва!
Нека нам Преподобни отац Јустин ћелијски и врањски осветљава намере и путеве! Амин!
Међуправославно литургијско сабрање у Врању
Служењем свете Литургије у Саборном храму Свете Тројице у Врању 4. октобра 2015. године завршен је Међуправославни сусрет поводом оснивања Свеправославног друштва Преподобни Јустин Ћелијски и Црањски“ у Врању. На светој Литургији началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит димитријадски и алмирски г. Игњатије (Атинска Архиепископија) уз саслужење Преосвећених Архијереја: шахтинског и милеровског г. Симона (Руска Православна Црква), горличког г. Пајсија (Пољска Православна Црква), крушевачког г. Давида, стобијског г. Давида и врањског г. Пахомија.
Архијереје је у храму дочекало свештенство, монаштво и верујући народ Епархије врањске. У дочеку су учествовали и чланови културно-уметничког друштва „Севдах“ из Врања, као и ученици веронауке. Након прочитаног Јеванђеља, беседу је произнео Епископ крушевачки г. Давид, а на крају свете Литургије Епископ врањски г. Пахомије поздравио је присутне госте и захвалио на учешћу у оснивању Свеправославног друштва чије ће седиште бити у Свеправославном центру „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“ у Врању. Такође, присутнима су се обратили и Митрополит Игњатије из Грчке, Епископ Симон из Русије и Епископ Пајсије из Пољске.
По завршетку свете Литургије, Епископ Пахомије и представници Цркава учествовали су у обележавању Дана ослобођења Града Врања у Првом Светском рату. На Шапраначком гробљу у Врању парастос су служили митрополит Игњатије и епископи Пајсије и Пахомије
Извор: Епархија врањска