Сахрањен Добрица Ћосић
По благослову Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, служио је, у уторак 20. маја 2014. године, чин опела над покојним Добрицом Ћосићем, бившим председником Савезне Републике Југославије, познатим српским књижевником. Владици Иринеју саслуживао је протојереј Јован Гардовић, парох при храму Светог Александра Невског у Београду.
Сахрани земних остатака писца, романсијера, есејисте и редовног члана САНУ Добрице Ћосића присуствовали су председник Републике Србије Томислав Николић, председник Републике Српске Милорад Додик, министар правде и државне управе у Влади Републике Србије Никола Селаковић, министар културе и информисања Иван Тасовац, председник Народне Скупштине Маја Гојковић, бивши председници наше земље Војислав Коштуница и Борис Тадић и други.
Епископ бачки је том приликом рекао следеће:
"Ожалошћени зборе,
Имам тужну дужност да, као представник наше свете Цркве и у име дугогодишњег пријатељства са покојником и његовом породицом, молитвено испратим са овога света Добрицу Ћосића и — са мало речи, по његовој жељи — опростим се од њега, с правом названог писцем епохе, а можемо га, са још већим правом, звати једним од најважнијих протагониста и најаутентичнијих сведока историје српског народа у 20. веку и на почетку 21. века. Уосталом, многе речи биле би излишне, па и лишене смисла, јер је он сâм, својим укупним животом, књижевним стваралаштвом и јавном делатношћу на пољу национално–државних интереса и политичког ангажовања у изворном, позитивном значењу појма политика, најистинитије, најречитије и најубедљивије изрекао све о себи као човеку, хришћанину, Србину и грађанину света.
Можда ће се неко од присутних — или пак одсутних — зачудити што покојног Добрицу називам хришћанином, православним хришћанином, и што ту одредницу његове пребогате и сложене личности чак стављам испред ознаке Србин и убеђени српски родољуб. Ја знам, наравно, за младалачке заносе и лутања покојника (а ко је тај који их је, овакве или онакве, избегао?), но из честих и дугих, отворених и крајње искрених разговора у четири ока током низа годинâ знам и за његов мукотрпни, али истрајни пут духовнога трагања и поновног откривања богочовечанског Лика Христовог. Са тог пута, достојног људи духа, он је отишао на овај пут, пут у вечност, жалећи што није доспео да напише планирану Књигу о Христу. Лично верујем да ју је, по свом дару и надахнућу, у знаку свог доживљаја Христове Личности, писао кроз све своје књиге.
Покојниковој кћери Ани, читавој његовој ужој и широј породици, родбини и пријатељима, изражавам своје најискреније саучешће. Не знам да ли је умесно ово што ћу рећи, али не могу да одолим, а да не изнесем пред вама нешто што сам насамо био обећао покојном Добрици — да ће Ана, по његовом пресељењу, у мени увек имати не пријатеља него брата. Додајем и ово: и ја ћу у њој имати сестру на месту рођене сестре коју сутра сахрањујем.
Исто тако, преносим ожалошћеној породици изразе саучешћа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.
Нека је Добрици Ћосићу лака српска земља на којој и за коју је живео, а његовој души нека Господ подари вечни живот у Царству небеском, Царству вечне љубави и вечне радости! Амин."