Међународни научни скуп "Црква у доба Светог Цара Константина Великог" - први дан
На празник Свете браће равноапостолних Методија и Кирила, просветитеља Словенâ, 24. маја 2013. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду свечано је започео са радом дводневни Међународни научни симпосион под насловом „Црква у доба Светог Цара Константина Великог“. Званичном почетку рада скупа претходила је света архијерејска Литургија, која је служена у факултетском параклису Светог апостола и еванђелисте Јована Богослова, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски г. Антоније Паканич, ректор Кијевске духовне академије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа петергофског г. Амвросија Ермакова, ректора Петроградске духовне академије, више свештеника и ђакона, као и учешће предавача на симпосиону, студената и професора Факултета.
Поздравним говором декана, протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића, упућеним учесницима и гостима у Великом амфитеатру Факултета, свечано је отворен рад скупа. Потом су се присутнима пригодним и надахнутим речима обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски г. Антоније, Његово Преосвештенство Епископ петергофски г. Амвросије, ванредни професор Католичког богословног факултета Свеучилишта у Загребу др Јуре Зечевић и Његова Екселенција Надбискуп г. Орландо Антонини, апостолски нунције у Београду.
Радни део првога дана симпосиона био је подељен у две сесије, у оквиру којих су изложена усмена саопштења следећих учесника у складу са утврђеним програмом:
1. Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски г. Антоније, „Милански едикт – проблем историчности и интерпретације садржаја“;
2. Његово Преосвештенство Епископ петергофски г. Амвросије, „Милански едикт у истраживањима руских црквених историчара“;
3. др Радомир Поповић, „Константин и Ликиније – савладари и противници“;
4. др Иван Иванов, „Литургија и молитва у древној Цркви у доба Цара Константина Великог;
5. др Јоанис Панајатопулос, „Стварање нове монархије“;
6. др Иван Бодрожић, „Константиново поимање вјере и вјерске слободе према Лактанцијеву дјелу De mortibus persecutorum“;
7. Ричард Шнајдер, „Константин без Јевсевија: црквена политика његовог деловања – закони, ковани новац, зграде, итд. - и последице у односу на православну еклисиологију“;
8. мр Ивица Чаировић, „Константиново преобраћење као парадигма крштења англо-саксонских краљева у 7. веку“;
9. мр Горан Јанићијевић, „Константин Велики и Црква – тумачење феномена на основу артефаката“;
10. др Драгомир Сандо, „Црквена катихеза у 4. веку“.
Коначно, на самом крају овога дела скупа, протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић и мр Горан Јанићијевић отворили су изложбу радова студената Академије за уметности и консервацију Српске Православне Цркве у Београду под насловом „Константиново наслеђе на територији Србије“, а која је приређена на Факултету поводом одржавања симпосиона.
Извор: bfspc.bg.ac.rs
