Беседа Епископа бачког Иринеја на навечерје празника Благовести, 2013. године, у Саборном храму у Новом Саду
Драга браћо и сестре, нека вам је свима благословено навечерје двоструког празника који сутра празнујемо, а вечерас овим богослужењем већ почињемо да га празнујемо. Доста ретко се дешава у богослужењу наше свете Цркве да истога дана буде поклоњење часноме Крсту - Недеља крстопоклона, како се обично зове, на половини Часнога Поста - и велики Богородични празник Благовести. То је случај управо ове године, а такву комбинацију стварају касни датум празновања Васкрса и уобичајени календарски распоред непокретних празника.
Ово двоструко славље подстиче нас и на двоструку молитву, најпре на личном плану. Јер, свима нам је потребно укрепљење силом часнога Крста Господњега. То и јесте значење нашег поклоњења Крсту - да очекујемо и молитвено иштемо да нас Господ, Који је Крст носио за живот света и за све нас, укрепи да и ми своје мале животне крстове носимо без роптања, па чак и са радошћу и благодарношћу. У исто време обраћамо се и Пресветој Богородици да добру и радосну вест, благу вест - зато се празник и зове Благовести - вест о спасењу које ће из њене девичанске утробе произићи за цео свет, увек дарује и нама, својом материнском љубављу и својим молитвама.
Посебно данас, поред наших личних обраћања, нада и молитава, осећамо потребу да и као народ, као друштво у целини, па и као помесна Црква, упутимо вапајну молитву Пресветој Богородици да она призове силу и благодат часнога Крста Господњега на нас. Јер, као много пута у нашој историји, и данас се налазимо под ударима исте оне агресије којој смо били изложени пре скоро двадесет година, са једном малом разликом: данас се та агресија на нас не врши више оружјем него притиском, уценама, претњама, ултиматумима, о чему сви довољно знамо. Још има, нажалост, у нашој средини обезбожених безумника који говоре да Црква „не треба да се меша у политику”, као да је питање бити или не бити за цео наш народ некаква политика, а не животно и судбоносно питање. На то питање Црква има право - а још више дужност - да даје одговор и да нуди решења, јер је она једина и присутна у животу нашега народа на Косову и Метохији. Тамо нема државе, а још мање има партијâ. Они који сада најгрлатије нападају Цркву никада нису крочили нити ће крочити на земљу Косова и Метохије, а свештеници, монаси и монахиње увек су тамо, по цену живота, свакога дана и сваке ноћи у непријатељском окружењу, али са чврстом надом на Бога. Зато никакав безбожник и никакав духовни апатрид нема право данама одузима реч.
Зато је, уосталом, наша Црква, на челу са Његовом Светошћу Патријархом, а у име Светога Синода, упутила државном руководству јавниапел да не подлегне претњама и ултиматумима како да на стоту годишњицу ослобођења Косова и Метохије после петвековног ропства не бисмо дошли о тога да сами добровољно предамо, продамо и издамо покрајину која је колевка и наше помесне Православне Цркве, и наше државе, и нашег народног бића. У сличним тешким историјским околностима настала је и главна молитвена песма данашње Крстопоклоне недеље, тропар посвећен Крсту Господњем: Спаси, Боже, народ Свој и благослови наслеђе Своје. Даруј нам победу над непријатељима и сачувај верни народ Твој.
Такваје и молитва Пресветој Богородици као изабраној од Бога Војвоткињи дасесвојом молитвом и благодатном смелошћу пред Богом бори за нас. Она има непобедиву моћ, каже се у кондаку, њој посвећеном. Она и може и хоће да нам помогне, али и ми морамо да се трудимо да будемо достојни њене благодатне молитвене помоћи - достојни дара да Крст Господњи штити све нас и да нас љубав Божја спасава од свакога зла, а највеће зло јесте оно које је у нама. Велико је зло међу нама, велико је и зло које нам долази са разних страна, али је највеће оно зло које је у нама. Зато, клањајући се часноме Крсту, верујући у љубав Господњу и призивајући молитве Пресвете Богородице на данашњи дан, старајмо се што усрдније да покајањем изагнамо зло из себе!
Нека свима буде срећан и благословен овај празник и нека нас Господ, Крстом Својим и молитвама Пресвете Богородице, води, просвећује и спасава! Амин.