Одржана седница Епархијског савета Епархије бачке
У склопу свете Литургије која је служена у Саборном храму у Новом Саду, Епископ бачки Господин др Иринеј служио је Чин призива Светога Духа, чиме је благословио почетак седнице Епархијског савета Епархије бачке. Епископ Иринеј се, том приликом, бираним речима обратио члановима Епархијског савета, Епархијског управног одбора и свима присутнима, рекавши:
Уважени, драги чланови Епархијског савета и Епархијског управног одбора наше Епархије и сви ви овде сабрани, браћо и сестре!
У току и склопу ове свете божанствене Литургије, на данашњи празник, ми смо извршили и призивање Духа Светога, по древном чину и обичају наше Цркве, да би нас Господ оснажиои даром Својих светих Дарова Тела и Крви Христове, пре свега, а и благодаћу и мудрошћу и разумом Духа Светога, истовремено, јер та два дара увек иду заједно. Када се причешћујемо, ми примамо у себе Господа Христа, а тиме постајемо храм Духа Светога. Где је Христос,ту је и Дух Свети, и где је Дух Свети, ту је и Христос и, наравно,ту је и Отац небески; ту је на делу Света Тројица, Бог наш.
Ми смо се сабрали за дело које некима може изгледати као споредно у животу Цркве, дело које се тиче организационих, структурних, тако да кажем, и финансијских димензија живота Цркве овде на земљи. То дело има, међутим, значај у целини делатности и службе у Цркви, јер и проповедање речи Божје, и свештенодејствовање Јеванђеља, служење свете Евхаристије и светих Тајни - све је то битно, све је то спасоносно за живот света. Није свако од нас само дух него је и тело. Тако и саборни организам Цркве има истовремено и своју духовну и своју материјалну димензију, а оне нису паралелне једна са другом нити одвојене једна од друге него се прожимају.
Када служимо божанствену службу и проповедамо реч Божју, ми то по правилу чинимо у храму, ређе у другим просторијама. И данас, када будемо одржавали своју седницу, одржаваћемо је у једној црквеној згради, згради коју је неко требало да подигне, а неко треба и да је одржава. Све је то једна и јединствена целина. Не можемо посматрати духовну димензију живота Цркве као саму себи довољну, а не можемо ни ону материјалну и организациону посматрати као саму себи довољну. Она није циљ него средство ради развијања духовне делатности Цркве, а та опет има за свој циљ спасење народа Божјега, спасење света, спасење укупне Божје творевине. Зато учествовати у раду оних тела која брину о устројству и организацији, као и о финансијскоми материјалном пословању Цркве,јесте веома одговоран и свет посао.
Он значи, такође, саслуживање епископату и свештенству у његовом суштинском делу, јер је све повезано и, како рекох, међусобно се прожима. Зато смо и призивали Духа Светога. Када би посреди била нека споредна делатност, било би довољно да имамо међу собом стручњаке, некога правника, некога финансијског стручњака, неког, рецимо, за неку другу делатност, а сад, ето, сви заједно помоћи ће Владици и свештеницима који много тога не могу да савладају стручно. Све је то, разуме се, потребно, али није довољно: првенствено је важно да Дух Свети буде у нама и међу нама, да нас Он умудри, надахне и оспособи за одговорно вођење црквених послова.
Управо због тога што свако од вас одваја одређени део свога времена, одваја се од својих обавеза и својих породица и труди се да,са љубављу и самопожртвовањем, одговорно учествује у животу и мисији Цркве,ја вас све поздрављам, а молим и сву нашу браћу и сестре који нису непосредно укључени у наш данашњи црквени посао да се укључе својом молитвом и својим добрим жељама.
Живимо у времену када многи злурадо и злонамерно гледају да уоче негативне појаве и поступке у животу оних који служе Цркви Божјој; штавише, када такве појаве и поступке не нађу или када их уопште нема, онда их измишљају и лансирају у медијима, а ми смо у положају да непрекидно треба да доказујемо да то што говоре и пишу о Цркви и о њеним епископима и свештеницима, па и о њеним верницима, представља лаж и клевету. Свакога дана и свакога часа нападају нас и клеветају, често горе него у време борбеног безбожништва које је деценијама владало у нашој земљи. Прикривају се иза „европских стандарда“и сличних флоскула, а у њиховим душама и даље царује она иста паклена мржња на Бога и на све што је Божје којој су учени од детињства. Али ми не смемо и нећемо одговарати злобом на злобу него ћемо одговарати тако што ћемо сведочити о томе шта Црква стварно јесте и шта чини. То је наше делање, то је аргументација коју не само удружени агресивни безбожници него ни све силе пакла не могу победити. Зато смо и призвали Духа Светога да нас Он надахне и да нас оспособи како бисмо изобиловали у сваком добром делу (II Кор. 9, 8), па и у делу које нам предстоји.
Нека Бог дâ да сви саборно, сложно, у јединству вере у Господа, наде на Њега и љубави у име Његово, то дело извршимо! Јер, у Цркви смо сви за све одговорни. Може се рећи да без благослова епископа или свештеника нема напретка у животу једне хришћанске заједнице, што је тачно, али ни без молитвене подршке и љубави свих чланова те заједнице не могу ни свештеник ни епископ ништа да учине. Нека нас благодат, и сила, и љубав Духа Светога просвећује, умудрује и руководи и у нашем данашњем раду који ће сада уследити, а и у све дана нашега живота на земљи! Амин.
Седница је одржана у суботу, 30. марта 2013. године, у свечаној дворани Црквене општине новосадске, у Змај-Јовиној улици број 4. На овом редовном заседању чланови Савета усвојили су извештај о раду Епархијског управног одбора за претходну годину, завршни рачун Епархије бачке за 2012. годинуи предлог буџета посебних потреба Епархије бачке за 2013. годину
На крају, владика Иринеј је заблагодарио Епископу јегарском г. Порфирију и присутним члановима Епархијског савета и Епархијског управног одбора на љубави и уложеном труду у вршењу њихове одговорне службе.