Папа Фрања (лат. Franciscus, итал. Francesco) - нови поглавар Римокатоличке Цркве
Први кардинал из Латинске Америке који је изабран за поглавара Римокатоличке Цркве, Хорхе Марио Бергољо, зваће се једноставно Фрања (лат. Franciscus, итал. Francesco), без додатка „први”све док неки његов насленик у будућности не узме исто име.
Папска имена су, иначе, нераскидиво повезана наслеђем људи који су управљали Римокатоличком Црквом. Изабрани поглавари бирају папска имена углавном према својим узорима из историје. Одлука новога папе да постане први по имену Фрања веома је значајна за Римокатоличку Цркву. Он је, наиме, изабрао име по Фрањи Асишком, оснивачу монашког реда у 13. веку и симболу аскетизма.
Фрања који је уједно и први папа из реда језуита, јесте 266. поглавар 1,2 милијарде верника. Досадашњи надбискуп Буенос Аиреса изабран је за папу у среду увече, другог дана конклаве. У Латинској Америци, иначе, живи највише католика - 560 милиона у око 780 бискупија. Према наводима његових биографа, кардинал из Буенос Аиреса је скроман човек, познат као кардинал сиромашних. Живео је у скромној згради, бринуо о сиромашнима и болеснима, на посао путовао искључиво градским превозом, а летео само економском класом.
Биографија папе Фрање
Хорхе Марио Бергољо рођен је 17. децембра 1936. године у Буенос Аиресу. Отац му је био италијански имигрант, па нови папа има и аргентинско и италијанско држављанство. Дипломирао је хемијску технологију, но, после се одлучио за свештенички позив и уписао јебогословију. У Дружбу Исусову ступио је 1958. године. Хуманистичке студије завршио је у Чилеу, а 1963. године по повратку у Буенос Аирес завршио је философију на Философском факултету у Сан Мигуелу. Од 1967. до 1970. године студирао је на Теолошком факултету. За свештеника је рукопложен 1969. године. Био је и професор на Теолошком факултету. За провинцијала Аргентине изабран је 1973. године и ту је службу обављао шест година. Између 1980. и 1986. године био је ректор колегијма и Философског и Теолошког факултета. У марту 1986.године отишао је у Немачку како би завршио рад на својој докторској дисертацији. Папа Јован Павле II поставио га је 20. маја 1992.године за помоћног бискупа Буенос Аиреса. За надбискупа коадјутора Буенос Аиреса именован је 3. јуна 1997. године, а 28. фебруара 1998. након смрти тамошњег кардинала, наследио га је у надбискупској служби.
Говори шпански, италијански, служи се и немачким језиком. Написао је књиге "Meditationes para religiosos" (Разматрања за монахе) 1982. године, "Reflexiones sobre la vida apostolica" (Размишљања о апостолском животу) 1986. и "Reflexiones de esperanza" (Размишљања о нади) 1992. године.
Папа Јован Павле II прозвео га је у кардинала 2001. године.Био је члан Комисије за Латинску Америку, Већа за породицу, Конгрегације за богослужење и вршeње светих тајни, као и Конгрегације за монашке установе.