Преставио се у Господу бугарски патријарх Максим
Бугарска национална телевизија је је јавила да се, 6. новембра 2012. године, у 4 часа ујутро, у својој 99. години, упокојио Свјатјејши Патријарх бугарски и Митрополит софијски Максим. Поглавар Бугарске Православне Цркве се налазио месец дана на лечењу у Универзитетској болници Лозенец у Софији.
Патријарх Максим је одговорну и узвишену патријарашку службу обављао 41 годину. За поглавара помесне Православне цркве у Бугарској изабран је 4. јула 1971. године, после упокојења патријарха Кирила.
Рођен је 29. октобра 1914. године у селу Орешак у области Ловеча, у породици Минков. На крштењу је добио име Марин (Најденов Минков).
Основно образовање стекао је у родном селу и са 12 година постаје послушник Тројанског манастира. Прогимназију је завршио са одличним успехом, и од 1929. до 1935. године завршава, исто тако са одличним успехом, Софијску духовну семинарију. Другари су га окарактерисали као младића веселе нарави, па ипак озбиљног и занимљивог.
Од 1936. до 1938. године служи у цркви Свете Богородице у граду Русе. Благословом Митрополита доростолског и червенског Михаила, бавио се социјалним радом са питомцима црквеног сиротишта Свети Јован Рилски. Од 1938. до 1942. године он студира на Богословском факултету Софијског универзитета, када узима живог учешћа у студентским богословским круговима и православним братствима.
Марин Минков 13. децембра 1941. године прима монашки постриг у параклису Богословског факултета и тада добија име Максим у част преподобног Максима Исповедника, светитеља из 7. века, прослављеног по силној вери и православном вероисповедању.
Рукоположен је у чин јерођакона 19. децембра 1941. године да би га крајем 1942. године Свети Синод поставио за наставника-васпитача у Софијској духовној семинарији. Предавао је и значајне предмете: Основно богословље и Пастирско богословље. У чин јеромонаха рукоположен је 14. маја 1944. године у Черепишком манастиру, где је била интернирана ова школа. У звање архимандрита произведен је у јулу 1947. да би 1950. године био постављен за настојатеља Бугарског подворја у Москви.
Од 15. јула 1955. архимандрит Максим је главни секретар Светог Синода, обављајући и дужност председника Уредништава “Църковен вестник” и “Духовна култура”.
У Патријаршијскојском катедралном храму Светог Александра Невског архимандрит Максим је хиротонисан у епископски чин с титулом Браницки, 30. децембра 1956. године. На овој хиротнији му је Патријарх Кирил произнео проповед на тему Епископат као савест Свете Божје Цркве, која је остала као духовно завештање будућем патријарху.
Епископ браницки Максим је једнодушно, 30. октобра 1960. године, изабран за Ловчанског митрополита и у службу је уведен 20. новембра исте године. У свом родном крају, и поред тешких економских и политичких прилика, изградио је и осветио неколико нових храмова.
Када се 7. марта 1971. године блаженопочивши Патријарх Кирил преставио у Господу, Митрополит ловчански Максим је изабран за местобљуститеља и председника Светог Синода. Ту службу је обављао до 4. јула 1971. године када је изборни црквено-народни Сабор, који је бројао 101. члана, у пространој Синодалној палати у Софији, Митрополита ловчанског Максима изабрао за Патријарха бугарског и Митрополита софијског.
Током своје патријарашке службе блаженопочивши Патријарх Максим посетио је углавном све помесне православне Цркве: Цариградску, Александријску, Јерусалимску, Руску, Српску, Грузијску, Румунску, Кипарску, Јеладску и др., што је допринело учвршћењу православног јединства. Српску Православну Цркву Патријарх Максим је посетио у време Патријарха српског Павла.
Његова Светост је активно учествовао на међудржавним и међуцрквеним скуповима ширећи хришћанске мировне принципе. Патријарх Максим је примио почасни докторат на Духовној академији Свети Климент Охридски и био је почасни члан Московске духовне академије. Објавио је три књиге проповеди и беседа под називом “На Господнята нива”.
На пријему у Синодалној палати Бугарски патријарх Максим је удостојен звања почасног доктора Хришћанске богословске академије у Варшави. Такође, за време свога мандата, председник Бугарске Георгиј Прванов уручио му је највиши орден “Стара планина” I степена “за огромне заслуге у духовном животу бугарског народа и за мудро руковођење пословима Бугарске Православне Цркве”.
Избор местобљуститеља и датум сахране патријарха Максима објавићемо благовремено.