ЛАЖНО ЈЕДИНСТВО
Поводом тендециозно објављене вести на званичном интернет-порталу Града Новог Сада у којој се између осталог наводи да је градоначелник заслужан за јединствено обележавање седамдесетогодишњице Новосадске рације, подсећамо градоначелника, уколико је заборавио, да његовом личном кривицом Град Нови Сад није учествовао у молитвеном помену на Кеју жртава Рације и да су Епархија бачка, Јеврејска општина, грађани Новог Сада и гости заиста били јединствени у том чину, док су градоначелник и председник Скупштине Града били јединствени у намери да изазову скандал за који ће, потом, оптужити Епархију бачку.
Уместо самопохвалâ и лицемерних изјава којима су засули медијски простор, боље би било да су се Игор Павличић и Александар Јовановић договорили на који начин ће ,,јединствено“ заобилазити истину, а не да први изјављује како нису имали намеру да непозвани уђу у простор предвиђен за званице, а да други тврди да су их у тој истој намери спречили свештеници и ,,обезбеђење Српске Православне Цркве у белим мантијама“. Колико њима значи молитва којој нису могли да присуствују са позиција својих политичких функција, сведочи управо њихово апсолутно непознавање опште познате чињенице да не постоји нити је икада постојало ,,обезбеђење Српске Православне Цркве“. Исто тако, ,,младићи у белим мантијама“ заправо су чтеци обучени у беле стихаре који, иначе, помажу свештенослужитељима у храмовима приликом сваког богослужења. За њихову информацију додајемо и то да је помен један од богослужбених чинова, односно да је реч о молитви, а не о обичном јавном скупу који потребује security службу.
Истина је да су градоначелник и његов компањон покушали сами себе да позову на место које им, искључиво њиховом заслугом, не припада и да су били спречени у тој намери од стране протокола Епархије бачке.
Црква је без било каквог учешћа Града на време пријавила молитвени скуп, организовала све техничке детаље потребне за одржавање помена, благовремено обавестила јавност о намери да 23. јануара 2012. одржи молитву за покој душа невиних жртава Рације и самим тим преузела одговорност за мирно обележавање овог трагичног јубилеја. Стога је са пуним правом спречила ремећење молитве и унапред одређеног протокола, договореног са Јеврејском општином у Новом Саду као саорганизатором.
Ако градоначелник и председник Скупштине Града нису имали намеру да мимо протокола уђу на простор одређен за званице, а зна се да нису били позвани, зашто су се нашли на месту одређеном управо за улаз званицâ? Да ли су то учинили по навици или у нечасној намери да наруше протокол помена? Уосталом, Град је најпре најавио да ће свој комеморативни скуп одржати у суботу 21. јануара 2012. године. Када им је било јасно да ће њихов позив остати без одзива Новосађана и званичних представника јеврејске заједнице, који тога дана празнују дан одмора (шабат), напрасно су одлучили да је мања штета одустати од најављеног датума.
Али ту, нажалост, није крај. Градоначелник је брзином светлости одлучио да истога дана када и Епархија бачка, на истом месту, у исто време организује ,,јединствени комеморативни скуп“, у лукавој намери да изазове инцидент за који ће оптужити Епархију бачку! Хвала Богу, до инцидента није дошло, а ,,колатерална штета“ коју је изазвао својим неодговорним понашањем постали су, ни криви ни дужни, управо гости Новог Сада, амбасадори Израела и Мађарске. Господин др Ефраим Зуроф, захваљујући околности да је био ближи службеном улазу од поменутих гостију и ван домашаја главнине градоначелникове свите, чији је задатак био да званицама онемогући да без њих учествују у помену, ипак је некако успео да прође, поздрави Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја, епископе наше Цркве и г. рабина и да сабраном народу упути снажну поруку.
Нажалост, ,,колатерална штета“ су и сви Новосађани, нарочито породице жртава Рације и наши старији суграђани, који памте зло које се догодило, јер су због новопечених ,,душебрижника“ осуђени да уместо подсећања на Рацију и сећања на њене жртве примарна тема постану градски политиканти и њихова нездрава амбиција да седамдесетогодишњица Рације по сваку цену буде њима у част и у служби њихове политичке промоције.
Жалосно је да су градски челници злоупотребили свој положај и покушали да амбасадоре Израела и Мађарске, као и др Зурофа, употребе као средство помоћу којег би се убацили у простор предвиђен за званичне учеснике молитвеног помена.
Уосталом, из ког разлога и из којих побуда се градоначелник и председник Скупштине Града непрестано упињу да, без обзира на последице, у јавности буду препознати као званични учесници молитвеног помена у организацији Цркве и Јеврејске заједнице? Зар то није најгрубљи облик политизације, за коју иначе оптужују Епархију бачку и њеног епископа?
Епархија бачка је, штитећи свету успомену на жртве Рације и бранећи своју слободу и достојанство, била приморана да демантује неистине које су пласирали градски челници и њихова пропаганда. Тиме је и сама заузела део медијског простора да би истина изишла на видело. Ипак, осећамо потребу да затражимо разумевање наших верника и свих људи добре воље што у тренуцима молитве за душе жртава Рације морамо истовремено да одговарамо на ноторне неистине и грубе клевете. То чинимо само зарад истине и Онога Који нас је све позвао да будемо ,,светлост свету“ (Мт.5,14) и да до последњег свога даха сведочимо истину, јер ће нас Истина ослободити.
Из Канцеларије Епископа бачког