Јовановић међу великанима

<img src="/sites/default/files/users/user6/novosti/2011/bigger_jovanovic.jpg" width="320" height="230" alt="bigger_jovanovic.jpg" />

Посмртни остаци Слободана Јовановића положени су у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, у присуству Председника Републике Србије г. Бориса Тадића, високих државних званичника и поштовалаца познатог историчара и правника.

У име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве сахрани је присуствовао Преосвећени Епископ бачки Г. Иринеј. Парастос великану служио је Пресвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије.

- Јовановић је оставио дубок траг у његовом и нашем времену, каже председник САНУ Никола Хајдин.

Сахрана посмртних остатака правника и историчара Слободана Јовановића обављена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Посмртни остаци Слободана Јовановића ексхумирани су у Лондону 1. децембра ове године, 53 године после његове смрти, а допремљени су авионом у Београд 8. децембра.

Уз многобројне поштоваоце његово дела, међу онима који су се последњи опростили од великог српског правника били су председник Србије Борис Тадић, министри Срђан Срећковић и Предраг Марковић, као и многобројне истакнуте јавне личности.

На Новом гробљу били су и академик Матија Бећковић и председник Деморкатске странке Србије Војислав Коштуница. Пре сахране, свештенство Српске православне цркве у капели на Новом гробљу служило је парастос Јовановићу.

Претходно су на комеморацији на Правном факултету о једном од највећих интелектуалаца модерне Србије на комеморацији су говорили декан факултета Мирко Васиљевић, ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић и председник САНУ Никола Хајдин.

"Својим свеобухватним ангажманом у друштвеном животу Србије, Јовановић је оставио дубок траг у његовом и нашем времену", рекао је Хајдин и додао да је Јовановић признање за допинос правним наукама добио 1905. године када је изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а три године касније и за редовног члана.

Према његовим речима, иако је Јовановић од почетка писао и о књижевности, државно право постаје сфера његовог интересовања.

"Све теме које је обрађивао показују га као префињеног стилисту и познаваоца људи и прилика", навео је Хајдин и додао да се његово дело без обзира на забрану, проучавало на Београдском универзитету.

Ректор Бранко Ковачевић је подсетио на ставове Слободана Јовановића о високом школству и његовим активностима током два ректорска мандата. Према његовим речима, Јовановић се залагао за оснивање студентских домова, организовање ђачких стипендија и стварање разних олакшица за сиромашне студенте.

"Поносни смо што је Универзитет у Београду учествовао у значајном културном подухвату враћања посмртних остатака велика Слободана Јовановића у отаџбину", рекао је Ковачевић.

Плато Слободана Јовановића

Испред Правног факултета свечано је отворен и плато Слободана Јовановића. Плочу са натписом "Плато Слободана Јовановића" открили су студент-продекан Правог факултета Марко Антић и чланица студентског парламента Правног факултета Елвира Ђукић.

Отварању платоа присуствовали су градоначелник Београда Драган Ђилас, председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин и бројни политички и верски званичници.

Биографија Слободана Јовановића

Слободан Јовановић (1869-1958) рођен је у Новом Саду као први Србин који је понео име Слободан, а тако га је назвао његов отац Владимир Јовановић, који је ћерки дао име Правда.

Завршио је Прву београдску гимназију, а потом Правни факултет у Женеви. Објавио је десетине научних радова и утемељио уставно право у Србији. У многим анкетама проглашен је за једног од најзнаменитијих Срба у првој половини 20. века.

Јовановић је пре Другог светског рата био и председник параполитичке организације Српски културни клуб и Српске краљевске академије наука.

Током рата био је председник Владе Краљевине Југославије у егзилу у Лондону, која је подржавала четнички покрет у земљи Драгољуба Драже Михаиловића. Преминуо је 1958. године у Лондону и сахрањен на гробљу Кенсал Грин.

Власти нове Југославије осудиле су 1946. године Слободана Јовановића у одсуству на казну лишавања слободе с принудним радом од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права на 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства.

Окружни суд у Београду је 2007. године донео решење којим се утврђује да је пресуда Врховног суда ФНРЈ - Војно веће из 1946. године "ништавна од тренутка њеног доношења", као и све њене правне последице и да се познати научник сматра неосуђиваним.

Још 1997. године покренута је иницијатива да се Јовановићеви посмртни остаци пренесу у Београд и сахране, а Окружни суд у Београду га је десет година касније рехабилитовао.

У саопштењу Одбора за организацију преноса посмртних остатака Слободана Јовановића у Србију истиче се посебна захвалност британском професору Стевану К. Павловићу, који је дао сагласност за ексхумацију из гроба који је припадао његовом покојном оцу, Кости Ст. Павловићу, секретару и рођаку Слободана Јовановића.

Извор: РТС, фото: ђакон Драган Танасијевић

Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима Јовановић међу великанима

Београд
Извор: www.spc.rs