Духовници: Јеромонах Роман (Матјушин)

Јеромонах Роман (Матјушин), јединствена је и веома занимљива личност савременoг православног света. Роман, до монашења Александар, рођен је 1954. године у унутрашњости Русије. Његов отац је био пољопривредник, а мајка учитељица је у позним годинама примила монашки постриг, добивши име Зосима.

Роман је дипломирао руску књижевност, радио је као физички радник, столар, затим средњошколски професор руског и музичког, директор локалног дома културе, а брзо се прочуо и као талентовани песник. Замонашен је 1983. у Псовско-печерској лаври, а две године касније рукоположен је у чин јеромонаха и служио као парохијски свештеник.

Деведесетих година повукао се у пустињску испосницу у Ветрову, мочварној области окруженој степом, потоцима, рекама и језерима, у којој нема насеља и до које нема путева. До његове келије и цркве може се стићи само малим чамцем са плитиким газом, и то само током летњих месеци када ове воде нису оковане ледом и дубоким снегом. Иначе, како нам је и сам рекао, зими се температура у тој области спушта и до 40 степени испод нуле. У овој пустињи, од упокојења његовог духовника, старца Николаја, јеромонах Роман живи сам. Међутим, он је по бројним збиркама духовне поезије, коју хвале најпознатији песници, а најшири круг публике са одушевљењем чита, познат и веома омиљен широм Русије и православног света. Тако, он данас и нама открива лепоту богонадахнутог молитвеног песништва.

Роман је још познатији по касетама и ЦД издањима својих песама, које пева јединственим мелодичним гласом свирајући на гитари, за које сам пише музику. Ове његове узбудљиве духовне композиције изводе и многи најпознатији солисти и хорови широм Русије и других православних земаља. Поред писања поезије, певања и компоновања, монах Роман се бави и иконописањем.

Овај велики подвижник, у чијој келији нема ни кревета, за емисију „Духовници“ говорио је и о несвакидашњем искуству, завету ћутања у ком је провео пуних осам година.

Разговор са јеромонахом Романом за серијал „Духовници“ направљен је током његовог кратког боравка у Србији, када је промовисао двоструки ЦД својих духовних композиција, а сав приход од продаје поклања београдском манастиру Ваведење.

Аутор Веља Павловић