Архиепископ охридски г. Јован одбранио докторску дисертацију на Теолошком факултету у Солуну

Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован одбранио је, 31. октобра 2011.године, докторску дисертацију на тему Јединство Цркве и савремени црквени проблеми: упоредно излагање теологије светог Максима Исповедника, на Теолошком факултету Универзитета у Солуну. Седмочлана комисија, састављена од професорâ Хризостома Стамулиса (у својству ментора), Георгија Марцелоса, Димитрија Целенгидиса, Петра Василијадиса, Јована Курембелеа, Стилијана Цобанидиса и Николаја Мангиораса, оценила је рад и одбрану оценом одличан.

У уводној речи Архиепископ Јован је, поред осталог, рекао:

Осећам дужност да поменем да је тема овога рада била одређена и одобрена од трочлане комисије за надгледање још 1998. године, када смо, још као лаик, пријавили ову тему под вођством покојног професора Николаја Мацукаса. Будући да потичемо из БЈР Македоније, где је много година постојао раскол, сматрали смо да ће бити корисно показати на који се начин схизма противи јединству Цркве, а, свакако, и на који начин разједа тело Цркве. Носили смо се надом да ће то бити и допринос успостављању јединства расколничке организације у БЈР Македонији са Православном Црквом у васељени.

Од тада, до данашњег дана када бранимо дисертацију, десило се неколико догађаја који су, бар нама лично, показали да је Бог вероватно хтео да провери колико смо и сами спремни да на делу посведочимо оно што данас бранимо и теоретски. Од онога што се догађало у последњих девет година у Цркви у БЈР Македонији много тога је веома познато, а нешто и није толико познато. Године 2002, када смо били митрополит града Велеса, после пропасти преговорâ између Српске Православне Цркве и расколничке организације у БЈР Македонији, блаженопочивши Патријарх српски Павле позвао је епископе, клир и верни народ схизматичке Цркве да приступе литургијском и канонском јединству са Српском Патријаршијом. Ми, са клиром и народом Митрополије велеске, прихватили смо позив и Црква Србије нас је примила, па смо тако исцелили раскол Цркве у БЈР Македонији, који је трајао неколико деценијâ. Међутим, од тада до данас смо у непрестаном политичком прогонству од власти те земље.

Из тих разлога нисмо ни били у могућности да на време завршимо ову докторску дисертацију. Због одређених правних процедура били смо принуђени и да променимо првобитни наслов теме, који се у суштини није много разликовао од садашњег. Сматрамо, дакле, да смо овим радом извршили још једну дужност, која нам се провлачи одавно, после практичног решавања раскола и очувања јединства Цркве, у чему смо активно учествовали, да сада дамо и теолошки поглед на лудост која даје постојање расколу у Цркви, а особито расколима насталим из етнофилетистичких побуда.

Особито смо благодарни блаженопочившем професору Николају Мацукасу, који нас је примио и водио кроз постдипломске студије на Теолошком факултету у Солуну, као и за целокупну помоћ коју нам је пружио када смо се као странац, одмах после укидања ембарга наложеног од стране Грчке БЈР Македонији, 1995. године, уписали на постдипломске студије у Солуну. То је за нас било веома тешко време, прво јер смо долазили из земље на коју се гледало као на непријатеља Грчке, а друго, јер смо долазили из схизматичке средине. Али професор Мацукас, осим што је био велики теолог, био је и велики визионар. Побринуо се, колико је то могао, да нам што више олакша да превазиђемо потешкоће са којима смо се сусретали, а данас можемо да кажемо да их није било мало. Резултат свега тога јесте успостављање јединства Цркве у БЈР Македонији са Православном Црквом, па, коначно, и ова докторска дисертација.

Извор: Православна Охридска Архиепископија (www.poa-info.org)