Светогорским стазама
У oрганизацији Агенције православне Епархије бачке за поклоничка путовања „Светињама у походе“, Црквена oпштина Бајмок је уприличила вишедневно ходочашће светињама града Солуна и Свете Горе. Поклонике који су од 22. до 30. октобра 2010. године походили Свету Гору, предводио је презвитер Велимир Врућинић, парох бајмочки.
Солун - Посетили смо храм Светог Димитрија у Солуну и поклонили се чудотворним моштима небеског заштитника овог града као и моштима свете Анисије. Молитвено смо походили и српско војничко гробље, где нас је, као и увек, срдачно угостио његов чувар, деда Ђорђе Михајловић. За време нашег боравка у Солуну посетили смо Ротонду (цркву кружне основе) и још неколико мањих црквица и археолошких локалитета који датирају из времена Римског царства.
Света Гора - Узевши светогорске визе, (Диамонтиирион) испловили смо трајектом ка Дафнију, а из Дафнија мањим трајектом ка манастирима Григоријат и Дионисијат, где целивасмо мошти светог Георгија, светог Јована Крститеља, светог Николе, светог Григорија Паламе, светог Дамјана и поклонисмо се чудотворној икони Акатистној Пресвете Богородице. У манастирима у којима смо ноћили послужени смо вечером (која се служи после вечерње службе) и ручком (који се служи после Литургије).
Другог дана нашег боравка на Светој Гори, на празник Светог Симеона Новог Богослова, на јутрењу у Гриргоријату целивасмо његове часне мошти. После службе смо кренули у Кареју.
Скит Светог Андреја у Кареји је некада био руски скит и у њему се налази највећа црква на Светој Гори. У цркви смо се поклонили пред кивотом са моштима светог Андреја.
У Кареји смо посетили манастир Кутлумуш, Протатску цркву у којој се налази икона Богородице Достојно јест, и испосницу Светог Саве са иконом Млекопитатељницом.
Манастир Ивирон, који за своју заштитницу има икону Богородице Вратарницу, био је наше друго светогорско коначиште. Из Ивирона пут је нас даље одвео ка манастиру Ставроникити, где се налази икона светог Николе која је пола века почивала на дну мора. Када су је монаси извадили на површину, угледали су шкољку забодену на месту на којем је изображен лик светога Николе. На том месту, пошто монаси уклонише шкољку, потекла је крв.
Из манастира Ставроникита стигли смо у манастир Пантократор. Ту нас је угостио монах Теона, мали растом, али велики духом, и приредио нам богат дочек, понудивши, чак, и преноћиште у овом древном манастиру, у којем се налази јединствена икона на којој је Богородица представљена као старица без Христа. На икони коју светогорци зову Старица, Пресвета Богородица је насликана у природној величини.
После четири часа хода из манастира Пантократор стижемо у манастир Ватопед, чији монаси су надалеко чувени по неговању византијског појања. После прелепе вечерње службе, монах који је био задужен за нашу групу говорио нам је о манастиру и чудотворним иконама које се у њему налазе. Провео нас је кроз Ватопед и показао иконе Богородице: Свецарицу, Ону која одговара, Олтарницу, Ктиторку, Утешитељку, Посечену, Уљеточиву и Устрељену. Разгледали смо богату манастирску ризницу уређену попут најлепших светских музеја, а имали смо и част да нас у игуманским просторијама прими заменик игумана, отац Герман и беседи нам о темама које су најважније у животу хришћана. За успомену, он нам је даривао монографију са фрескама манастира Ватопед. Док смо чекали превоз до манастира Хиландара, пришао нам је монах Јоасаф и рекао да носи име по Јоасафу српском, који је оснивач манастира Велики Метеори, а једно време је боравио и у манастиру Ватопеду. Монах Јоасаф нам је испричао како су се за време бомбардовања наше земље игуман и монаси коленопреклоно молили за спасење српског народа.
Од граница хиландарских поседа, до којих нас је довезао камион који нам је обезбедио манастир Ватопед, после сат времена хода стигли смо до манастира Есфигмен у којем смо се склонили од кише, а потом смо продужили до нашег Хиландара.
После вечерње службе поклонили смо се игуманији манастира, икони Богородице Тројеручице, и многобројним моштима које се налазе у манастиру. Од свих манастира у којима смо били на јутарњој служби и светој Литургији, служба у манастиру Хиландар почиње најраније, у 3 часа после поноћи.
Обиласком манастирске ризнице у којој се налазе све значајније манастирске иконе, од којих су посебно познате иконе Богородице Одигитрије, завршили смо наше ходочашће Светој Гори.
За срећан пут и повратак кући, у метоху Манастира Хиландара, у Какову помолили смо се Пресветој Борогодици – Живоносном Источнику.