Представљена књига „Истрага предакаˮ

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј учествовао је у среду, 5. фебруара 2020. године, у Српском народном позоришту, у представљању књиге Истрага предака, аутора Ивана Негришорца. Поред владике Иринеја, о књизи су говорили академик Матија Бећковић и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

Говорећи о делу, али и о тренутној ситуацији у Црној Гори, Епископ бачки је нагласио да „претке не може нико истражити и искоренити као да их никада није ни билоˮ.

У наше дане, не странке, не политички покрети, чак ни они са чисто српским предзнаком у Црној Гори којих има много више него што мислимо или што се у медијима може прочитати, нису могли да пробуде овај несаломиви дух верности Завету и завештању предака, и борби против истраге својих предака, а самим тим против истраге њих као потомака тих предака. Парафразирајући покојног Владету Јеротића, као што постоје дарови наших предака, наслеђе духовно, културно, идентитетско и тако даље, тако постоје и дарови наших савременика, достојних потомака наших часних предака. Један од њих је и аутор ове дивне књиге, рекао је владика Иринеј.  

Господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, казао је да је реч о књизи која утврђује веродостојношћу и уверљивошћу с којом аутор приступа проблемима интегралног српства и целине српске културе и књижевности. Ако нестане оса прошлост-садашњост-будућност, а остане само лагодна зона садашњости, то значи да ће Црна Гора изгубити свој препознатљиви његошевски лик, излазећи из јединственог корпуса српских идеја. Бити Србин у савременој Црној Гори – која је данас све оно што никада није била у својој историји, успостављена на неразумевању властите историје, на непоштовању властитог народа, на поништавању властите Цркве и властитог језика – то је готово равно голготској судбини, поручио је г. Радуловић.  

Академик Матија Бећковић истакао је да је истрага предака – истрага памћења и предања, потирање истине и имена, писма и језика. Идеја о национализацији Црне Горе није ни српска ни црногорска. Та је идеја обликована у центрима моћи изван српских простора, а срачуната је са намером да се целина српскога народа руинира тамо где је у прошлости била најчвршћа. Они који нису Срби, ни верници, дошли су на оригиналну и бестидну идеју да су њихови српски манастири. Верни народ свете, мученичке и херојске Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве потегао је оружје које се без највеће невоље не потеже, и устао масовније него и у једном устанку икада раније да брани своју Цркву и своје богомоље. Носећи славске иконе својих кућних заштитника, које се из куће не износе, и предвођени својим духовницима, кренули су за крстовима и црквеним заставама као да су једва чекали да их већ једном неко поведе, казао је академик Бећковић.

Оцењујући да нема те науке која би образложила да су Црногорци нешто друго у односу на целину српскога народа, господин Иван Негришорац је навео да „без онога што су сами темељи идентитета српске културе црногорство и не постоји”. Црногорци не постоје изван Косовског Завета, изван Православља, изван свега онога што је конституисало Србе у средњем веку. Ми морамо рачунати да ми живимо са једним центром моћи који води културни рат против Срба већ вековима. Он само мења упоришта, односно центри моћи су понешто различити, начини интерпретације целокупне српске судбине и српскога народа су понешто различити, али се слажу у бар једној јединој тачки, а то је – треба раздробити ову целину, као што је данас евидентно да се иде на раздробљавање целине православног простора. Морамо имати храбрости да се са таквим проблемима суочимо, поручио је аутор књиге Истрага предака.

Print Friendly, PDF & Email