Празник Светога Саве прослављен у Саборном храму у Новом Саду

Епископ бачки др Иринеј: „Ми у данашњем времену, са данашњим искушењима, с једне стране морамо да се угледамо на Светога Саву, с друге стране да иштемо његову молитвену помоћ пред Господом и пред свим светима за нас, јер је у његовом делу и његовој мисли, поред најважнијега – поред Цркве, светиње, наше вере – велику улогу и велики значај имао и појам Отачаства, појам свог народа, своје отаџбине и његове духовне и вечне будућности.

Празник Светога Саве, првог Архиепископа Српске Цркве, свечано је прослављен у Саборном храму у Новом Саду, у среду, 14/27. јануара 2021. На светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, уз саслужење Преосвећеног Епископа мохачког г. Исихија, братства Саборног храма и новосадских ђакона.

После прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је беседио о личности и значају Светога Саве: „За данашњи празник каже се, с пуним правом, да је он слава свих Срба, свесрпска слава – то је Свети Сава, некадашњи млади наследник престола Растко Немањић, потом светогорски монах, потом први аутокефални Архиепископ Српске Цркве, а кроз све то време велики подвижник, духовник, човек дубоке вере, љубави, самопожртвовања, због чега га је Бог прославио као никога пре ни после њега у нашем народу. Било је светитељâ и угодникâ Божјих на простору који данас настањује наш народ већ од раних векова Цркве. Откако су наши часни преци дошли, било је много светих, несумњиво словенског, а међу њима и српског порекла. Свети Сава је пуноћа тог многовековног духовног пута и развоја. Нажалост, можда више него икада, данас имамо једну мањину, биолошки потеклу из нашега народа, од српских предака, али која Светога Саву мрзи колико и они који су му спалили мошти на Врачару крајем 16. века, због чега морамо сви да се Богу молимо да просветли све људе да сви схвате да је хула и клевета то што говоре. У тропару, свечаној молитвеној химни празника, Свети Сава је означен као првопрестолник и наставник и учитељ пута који води у живот вечни, и он то, заиста, кроз векове и јесте и остаје заувек докле нâс има, који њега поштујемо и молитвено призивамо. Није чудо што је он познат не само у нашем народу и нашој помесној Цркви него широм православног хришћанског света. Спомен Светога Симеона Мироточивог и Светога Саве је један од великих празника на Светој Гори. Већ у раном средњем веку, фреске и иконе Светога Саве налазе се широм Русије и у другим земљама. Чак и у муслиманском свету, одлазећи на поклоњење у света места у Палестини, Свети Сава је био радо приман и поштован као човек врлине, мира и добре воље. Турци су мислили да ће спаљивањем његових моштију некако да затру спомен на њега и да Срби престану да га се сећају. Десило се супротно – тек тада, после тог трагичног спаљивања, његова слава постала је свеопшта. У ослобођеним српским крајевима то је почело најпре овде, управо на простору некадашње Карловачке митрополије, док је владао туђин –  док је била Аустрија, а потом Аустроугарска држава на овом простору нашем – већ тада су Срби прослављали Светога Саву као заштитника просвете и као школску славу, и то је остало до данас, чак и у деценијама када је и Бог и Свети Сава и вера и Црква све било прогнано из јавног простора, па и из школâ. Ипак, тих деценија, у храмовима, парохијама, свугде, сваке године, уз веће или мање учешће школске деце, Свети Сава је свечано прослављан. Ми у данашњем времену, са данашњим искушењима, с једне стране морамо да се угледамо на Светога Саву, с друге стране да иштемо његову молитвену помоћ пред Господом и пред свим светима за нас, јер је у његовом делу и његовој мисли, поред најважнијега – поред Цркве, светиње, наше вере – велику улогу и велики значај имао и појам Отачаства, појам свог народа, своје отаџбине и његове духовне и вечне будућности. Честитам ову нашу свеопшту, свенародну славу свима Вама и нека Господ, молитвама Светога оца нашега Саве, просветитеља и првог Архиепископа, учитеља пута који води у живот, буде и нама путоказ и путовођа тог правог, истинског и вечног живота”, истакао је Епископ бачки др Иринеј.   

После заамвоне молитве освештани су славски дарови, а потом се Преосвећени владика Иринеј обратио присутнима поводом одласка у мировину протопрезвитера-ставрофора Миливоја Мијатова, архијерејског намесника новосадског првог. „Уверен сам да наш драги прота Миливој неће ни у пензији мировати, него ће наставити да ради, само на нешто друкчији начин, неуморно, као и до сада. Као што је у годинима своје активне парохијске службе налазио времена и није жалио труда да преводи богословске и душекорисне текстове на српски језик, тако ће, уверен сам, чинити, можда у још већој мери, и у годинама које су, ако Бог дâ, пред њим и пред нама”, навео је владика Иринеј.

У наставку је уприличен традиционални дечји рецитал у част Светога Саве. Литургији у Саборном храму присуствовали су и ученици основних и средњих школа са својим вероучитељима, а међу њима и ученици некадашње Српске православне велике гимназије. Од Гимназије „Јован Јовановић Змај” до Саборног храма, барјак са грбом Гимназије и орден Светога Саве првог реда носили су, у име свих ученика, Марко Кубурић и Давид Дугоњић, ђаци четвртог разреда наведене Гимназије.

Print Friendly, PDF & Email