Парастос жртвама Рације у Чуругу

У оквиру обележавања годишњице Рациjе у Чуругу, 6. јануара 2020. године, служен је парастос у Музеју жртава рације (Топалов магацин) – где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана.

Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су чурушки свештеници: протојереј Петар Тривуновић и јереј Милоје Ђорђевић, уз саслужење вероучитељâ, студената и богословâ.

Поред Чуружана, парастосу су присуствовали и:  господа др Балинт Пастор и Арпад Фремонт, посланици Скупштине Србије; госпођа Јелена Јовановић, посланица Скупштине АП Војводине и члан Националног савета ромске националне мањине; представници Покрајинске владе; господин магистар Јене Хајнал, председник Националног савета мађарске националне мањине; господин Радован Чолић, председник Скупштине општине Жабаљ и Момир Мандић, заменик председника Општине Жабаљ, као и госпођа Весна Стјепановић, председница Месне заједнице Чуруг.

По завршеном парастосу присутнима се обратио господин Божидар Војновић, председник Меморијалног друштва Рација 1942. Код Споменика жртвама рације, на Трећој рампи, служен је мали помен, положени су венци, а присутнима се обратио господин Милан Мицић.

Рација је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева рација, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела.

Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942.

Површина магацина је 150 метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од 400 мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром.

Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака.

Није Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев.

У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и Основна школа у Чуругу.

Print Friendly, PDF & Email