Парастос жртвама Погрома („Рације”) у Чуругу

У оквиру обележавања осамдесетогодишњице Погрома у Чуругу, 6. јануара 2022. године, служен је парастос у Музеју жртава Рације (Топалов магацин), где је у једном маху излива злочиначке мржње побијено више од пет стотина Чуружана. Парастос новомученицима чурушким и свима који су пострадaли 1942. године, у походу Хортијевих нациста, служили су: протонамесник Милорад Мировић, парох новосадски, протојереј Милан Ђурић, и јереј Милоје Ђорђевић, пароси чурушки, уз молитвено учешће вероучитељâ, студената и богословаца. Присутнима су се обратили протонамесник Милорад Мировић и Божидар Војиновић, председник Меморијалног друштва „Рација 1942.”

После парастоса у Музеју жртава Рације служен је помен на месту страдања на Трећој рампи на Тиси, а потом су представници општине Жабаљ, Меморијалног друштва „Рација 1942”, Националног савета ромске националне мањине, Јеврејске општине Нови Сад, Националног савета мађарске националне мањине и Савеза војвођанских Мађара положили венце крај споменика жртава Погрома.

Погром („Рација”) је назив за незапамћене злочине мађарске војске и жандармерије, која је у црно завила житеље Чуруга, Жабља, Ђурђева, Госпођинаца, Гардиноваца, Вилова, Лока, Титела, Мошорина, Шајкаша, Кисача, Србобрана, Темерина, Новог Сада и Бечеја. Хортијева „Рација”, која је почела 4. јануара у Чуругу, представља један од најстрашнијих злочина у светској историји, а по суровости надмашује многа нечовечна дела. Чуружани који су хапшени по налогу локалног Одбора за рацију, на чијем челу је био председник чурушке општине Ђула Варга, убијани су одмах, углавном у згради Општине, или су затварани у неколико житних магацина у самом месту. Највећи од тих магацина био је Топалов магацин, у којем се данас налази Музеј жртава рације 1942. Површина магацина је сто педесет метара квадратних, а 5. и 6. јануара 1942. године у тај простор било је натискано више од четристо мушкараца, жена и деце. Пошто су џелати за њих већ били донели смртне пресуде, а појединачно убијање је, како је сведочио један од егзекутора – Петер Телеки, било исувише споро и заморно, они су у том магацину, кроз врата и прозоре, побијени митраљеском ватром. Рафали и крици жртава су се мешали у језиве звуке, који су се, како сведоче преживели мештани, чули у свим деловима села. На зидовима магацина се и данас виде трагови крви и рупе од метака. Топалов магацин (чији је власник, Бранислав Новаков, убијен још 18. априла 1941. године, приликом уласка мађарских окупационих снага у Чуруг) није био једино место заточења и егзекуције невиних Чуружана. На исти начин, део њих је убијен и у нешто мањим магацинима двеју породица: Лемпел и Шегуљев. У драгоценом зборнику докумената под насловом Рација – III група масовних злочина, који је приредио историчар др Драго Његован, као једно од места мучења и убијања наводи се и основна школа у Чуругу.

Print Friendly, PDF & Email