Обележена осамдесетогодишњица Погрома у Новом Саду

У недељу, 23. јануара 2022. године, на новосадском Кеју жртава рације обележена је осамдесетогодишњица Погрома у Новом Саду (Новосадске рације) у јануару 1942. године. У подне, код споменика „Породицаˮ, окупили су се представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада и Скупштине Војводине, представници покрајинских, градских и војних власти и институција, амбасадâ Израела и Мађарске и осталих пријатељских држава, други политички и културни делатници, потомци невино пострадалих у Погрому, као и народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се са тугом у срцу сећају невино страдалих жртава.

На самом почетку програма, присутнима се обратио г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. Према његовим речима, Погром у Новом Саду је био злочин и најсуровије организовано убијање невиних и незаштићених људских бића. „Већ осам деценија овај град крвари сваког јануара са својим невино страдалим суграђанима, а тугу носи буквално сваког дана, сваког часа и на сваком кораку. Новосадска рација је била испланирано и организовано најсвирепије убијање невиних људских бића. Злочинци имају имена и презимена, и то мора свима да буде јасноˮ, нагласио је градоначелник Новог Сада, истичући да је покренута иницијатива да у званични школски програм Републике Србије буде уведена наставна јединица посвећена Погрому у Бачкој. „Ми из Новог Сада покрећемо иницијативу да злочин који зовемо Новосадска рација као лекција уђе у уџбенике, да уђе у званични школски програм Републике Србије, да генерације које долазе, не само наши Новосађани, имају чисто сећање, да уче да се таква злодела никада не понове, да науче да бране право на живот, право на избор, право на различитост. Ми у Новом Саду, уз благослов Епископа бачког господина Иринеја, покрећемо иницијативу за изградњу Меморијалног центра посвећеног сећању на Новосадску рацију, да имамо место на ком ће бити сабрана сва сведочанства, све чињенице, све успомене; место на ком ће се учити истина о фашистичком злочину над Србима, Јеврејима, Ромима и неговати сећање на све невине жртве Новосадске рацијеˮ, поручио је г. Вучевић.

Помен невино пострадалим жртвама Погрома у Новом Саду служили су, у име Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Преосвећена господа епископи ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, викари Патријарха српског, а у име Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја служио је Епископ мохачки Дамаскин, викар Епископа бачког. Пресвећеним епископима су саслуживали новосадски свештеници и ђакони. После помена, Епископ топлички г. Јеротеј је прочитао поздравно слово Светејшег Патријарха српског:

„Уважени господине Градоначелниче, уважени господине Председниче Скупштине Војводине, представници покрајинских, градских и војних власти и институција, Ваше Екселенције уважени господине амбасадоре Израела, дипломатски представници амбасаде Мађарске и осталих пријатељских држава, Ваша Преосвештенства, уважени господине рабине, драга браћо свештеници, драги потомци пострадалих у Погрому, поштоване даме и господо, драга браћо и сестре!

Мада су ме здравствене околности спречиле да данас стојим између вас на новосадском кеју, још се снажније и усрдније придружујем вашим молитвама за оне који су те зиме, много хладније него што је овогодишња, нестали испод дунавског леда. Притом веома добро знам да су молитве које узносимо потребније нама, него њима који су пострадали, јер су они уписани у Књигу вечности, Књигу бесмртног живота и седе са десне стране Оца, Који је на небесима, и непрестано му се моле за нас. 

Будући да сам одрастао у Чуругу, међу првим стварима које сам чуо, а да се није односило на ужу породицу, и што сигурно нисам тада у потпуности схватио, биле су приче о такозваној рацији. Причало се еуфемистички, са неком врстом насилног деминутива, на начин свесног испирања памети да би се планирани и спроведени погром над српским народом, заједно са нашом браћом Јеврејима и нашом браћом Ромима у Јужној Бачкој умањио, делимично сакрио, а напослетку и заборавио. Али начин на који сам у Чуругу стекао та прва сазнања о стравичном убијању – јер никада нико од мојих најближих или од комшија и других мештана није говорио о било каквом реваншизму – у доброј мери су одредила мој лични идентитет, мој начин живота, као и начин живота и размишљања многих мојих вршњака. Отуда су из Чуруга потекли многи православни свештеници, па и неколико епископа Српске Православне Цркве. Због тога се, као и наши под лед бачени преци који седе са десне стране Оца, и ми, свештеници Чуружани, молимо за све, молимо се за наше сународнике, за наше претке, али се молимо и за све друге, наше суседе, без обзира на то које су вере и које су нације. Молимо се за мир, за међусобно праштање и љубав.

Када дође јануар, одмах по празнику радости, празновању Рођења Христа Спаситеља, празнујемо и прву невину жртву, првомученика, архиђакона Стефана. Тако је то мудрост живота, тако је то мудрост Цркве Христове уредила. А тако се и у нашој Бачкој, уз радост Божића, сећамо и невино пострадалих жртава јануарског погрома. Сваког јануара, нама који смо расли са свешћу о погрому над нашим народом у Јужној Бачкој, речима Чуруг, Жабаљ, Мошорин, Шајкаш, Лок, Ђурђево, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Темерин, Тител, Нови Сад, Србобран, Стари Бечеј, додајемо и Јасеновац, Матхаузен, Аушвиц, Треблинку, Берген-Белзен, Дахау, Мајданек. Разлика је само у трајању и демонској продуктивности убица. Друге разлике нема. Али, као што је свети архиђакон Стефан првомученик пред своје страдање видео небеса отворена и Господа Христа како седи са десне стране Оца, тако су Га видели и наши преци. И као што је свети архиђакон Стефан првомученик док су га каменовали молио Христа Бога: Господе, немој им ово урачунати у грех, тако чинимо и ми данас и увек ћемо чинити.

Ми, значи, памтимо, не заборављамо, али праштамо. Тако нас учи и Сâм Господ наш када се са крста моли Богу Оцу: Оче, опрости им, јер не знају шта раде!

Ми, православни Срби, никада нећемо мађарски народ препознавати у ликовима злочинаца Јаноша Тота, Гезе Баторија, Ђуле Зомборија, Миклоша Нађа, Шандора Кепира – него га препознајемо и волимо кроз бесмртне ликове јунака као што су Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински, Лајош Дунафалви и Андор Молнар, који су спасли Ковиљ, Маћаш Фазекаш и Иштван Вираг, који су спасли Надаљ, и свих оних који су спасли животе суседа у Будисави, Бачком Градишту и другим местима.

Надамо се да ће ускоро о овом злочину над невиним цивилним становништвом Новог Сада и Јужне Бачке ђаци у школама моћи да уче из својих историјских уџбеника и да ће, после осамдесет година од масакра над голоруким и незаштићеним становништвом Бачке, пуна истина коначно бити доступна свима. Неговање културе сећања као кључне тачке нашег идентитета је наша обавеза и према пострадалим прецима и према будућим нараштајима.

Нека је вечни покој свим невиним жртвама погрома у Новом Саду и Јужној Бачкој.ˮ

У наставку програма, г. Исак Асиел, врховни рабин Србије, одржао је помен у име Јеврејске заједнице Србије. У свом обраћању г. Исак Асиел је казао да је 23. јануара 1942. године на залеђеном Дунаву постојала рупа која се пунила телима невиних Срба, Јевреја, Рома и других. „Поклонимо се свима који су овде побијени. Они су сада светиˮ, нагласио је врховни рабин Србије.

Цвеће на споменик „Породицаˮ положили су г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине, представници Покрајинске владе, амбасадор Израела, представници амбасада Мађарске и осталих пријатељских држава, затим представници Јеврејске општине Нови Сад, Савеза Јеврејских општина Србије, Матице ромске, као и потомака невино пострадалих жртава Погрома.

Венац са брода Речне флотиле у Дунав су спустили, на челу са војним свештеником Селимиром Вагићем, представници Скупштине града Новог Сада, Јеврејске општине Нови Сад и Матице ромске.

Током програма су певали чланови хора Саборне цркве „Свети Георгијеˮ, хора Успенске цркве „Антифонˮ, као и хора Јеврејске општине Нови Сад „Хашираˮ. После програма уприличеног на Кеју жртава рације, присутни су се упутили ка новосадској плажи „Штрандˮ, где је служен помен код спомен-плоче жртвама Погрома у јануару 1942. године.

Print Friendly, PDF & Email