Опело и сахрана митрополита црногорско-приморског Амфилохија

Са вером и надом у Васкрсење, 1. новембра 2020. године, епископство Српске и других помесних Православних Цркава, свештенство, монаштво и верни народ, родбина, пријатељи и многи поштоваоци митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, сабрали су се у храму Христовог Васкрсења у Подгорици на молитвени испраћај блаженопочившег митрополита.

Свету заупокојену Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење господе митрополитâ: бориспољског и броварског г. Антонија (Украјинска Православна Црква), елбасанског Андона (Албанска Православна Црква) и загребачко-љубљанског Порфирија и господе епископâ: будимљанско-никшићког и администратора Митрополије црногорско-приморске Јоаникија, бачког Иринеја, шумадијског Јована, милешевског Атанасија, дизелдорфског и немачког Григорија, полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, крушевачког Давида, пакрачко-славонског Јована, бихаћко-петровачког Сергија, тимочког Илариона, нишког Арсенија, захумско-херцеговачког Димитрија,  ремезијанског Стефана, диоклијског Методија и умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија, многобројног свештенства и свештеномонаштва наше и других помесних Цркава и молитвено учешће хиљада верника.

Присуствовали су мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, председник Србије Александар Вучић са високом делегацијом Владе Србије, српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, велики број посланика у Скупштини Црне Горе, политички лидери, представници и високи функционери свих црногорских градова и општина, дипломатски представници страних држава, као и представници институција културе Црне Горе и држава региона. Присутна је и висока руска делегација у име Патријарха московског и све Русије г. Кирила, као и представници свих верских заједница које делују на територији Црне Горе, и многе друге уважене личности из свих сфера друштва.

После прочитаног јеванђелског одељка, беседио је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј. Владика Иринеј је, у литургијској беседи, после читања јеванђелске приче о сејачу и семену, рекао да је поред туге због растанка са митрополитом, наша радост већа јер знамо да је растанак привремен. „По благослову Његове Светости, нашега Патријарха, и уз сагласног садашњег администратора богочуване Епархије и Митрополије, обратићу вам се са неколико речи у овај тужни и уједно радосни дан, при чему је више радостан него тужан. Тужан је, наравно, стога што се растајемо са нашим блажене успомене владиком Амфилохијем, који се целога живота трудио на разним местима, за Христа, за славу Божју, за свету Цркву Његову, а најдужи период свога живота је провео управо овде, у Црној Гори, као архипастир народа Божјега”, рекао је Епископ бачки. Додао је да је наша радост већа зато што верујемо, а верујући и знамо да је растанак увек привремен. „Ми се надамо не само да ћемо се једног дана наћи заједно, него да ће то, благодаћу Господњом, бити у наручју Авраамовом, а пре свега у наручју Оца небескога  у заједници са свима светима, у заједници Цркве коју називамо небеском, а која почиње већ овде и сада, на земљи, јер је то једна Црква.  И не само због тога, можемо поред жалости да имамо и радост у срцу у овом часу јер није вероватно случајно – као што и нема ничега случајнога у историји, ни у нашим појединачним животима – него је и то по Промислу Божјем, као поука и порука свима нама, да се блаженопочивши владика упокојио уочи манастирске славе, уочи празника Светога Петра Цетињскога, да је његово тело било изложено народу Божјем на опроштај, на целивање, на поклоњење, на сам престони празник манастира, а да се, ево, данас предаје земљи, а душа његова испраћа на блажени пут ка Господу управо у дан Христовог Васкрсења, јер је свака недеља у току године празник Васкрсења Христовог, и то у Храму Васкрсења Христовога, јединственог по много чему у нашем народу у свим крајевима где он живи”, казао је владика Иринеј. Подсетио је да је митрополит Амфилохије већ у детињству, што је тада био изузетак у времену безбожништва, као дечак из Мораче свим срцем примио Христа. Такође је казао да није истина да је митрополит преминуо од вируса, него да је једанаест дана био победник тог вируса, али да „његов организам и телесна слабост нису издржали то искушење”. Владика Иринеј је рекао да је животна девиза митрополита Амфилохија била „Све за Христа, а Христа ни за шта” и додао да овако говорећи о митрополиту не жели да ствара култ личности, нити је митрополит Амфилохије томе тежио.

После Литургије, одар са митрополитовим телом изнет је из храма, а онда је пред храмом служено опело.

Његова Светост Патријарх Иринеј казао је, у опроштајном слову, да се митрополит Амфилохије упокојио у тренутку кад је највише потребан Цркви и народу. „Покретач и носилац духовних и свих обнова у Црној Гори, био је наш драги, блаженопочивши митрополит Амфилохије, подржан свештенством, монаштвом и верним народом Црне Горе. Зато ће његово име бити уписано златним словима у српској историји, као угледне личности. Он је у врху српског богословља нашега времена, као такав је цењен и поштован у целом Православљу. Својим богословским и књижевним делима припада плејади великих богослова нашега доба. У својству представника наше Цркве учествовао је на многобројним сусретима и скуповима, како у православним земљама тако и у инославном свету. Вест о његовом упокојењу брзо је стигла до свих Православних Цркава од којих нам стижу њихова саучешћа. Својим упокојењем блаженопочивши митрополит оставља велику празнину у животу наше Цркве, а посебно у решењу проблема везано за Цркву овде у Црној Гори. Отишао је у тренутку када је његово присуство најпотребније Цркви и народу. Надамо се да ће својим молитвама пред Лицем Божјим измолити да се прилике у Црној Гори реше на најбољи и најкориснији начин за Цркву, како за српски тако и за друге народе у Црној Гори. У томе ће му сигурно помоћи свети Петар Цетињски, свети Василије Острошки и други српски светитељи и просветитељи. Верном српском народу у Црној Гори остаје да следује узвишеном примеру и поукама свога блаженопочившег митрополита, да граде и чувају јединство у вери, у љубави и оданости Господу нашем Исусу Христу, братољубљу и оданости своме отачаству и своме роду”, казао је Његова Светост.

Председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић, рекао је да се данас опраштамо од једног од највећих духовника и теолога овог времена. „Надам се да ћеш бити последњи Владика који је морао бранити Цркву од дијела свог народа, а бранио си је и одбранио тако да си сваком унапријед опростио. И да тако нијеси поступио нема тог Црногорца који ти не би замјерио, а није јер си светињу у себи носио. Знао си то јер си сам као морачки син оштар у изражају, а благ у поступању. Тако бранити, а ништа не узети, толико урадити, а све подарити, толико саградити, а све поклонити, могу само велики и бесмртни. Да је твоја етика утемељена не само на јеванђелским начелима, него и на мисли о неопходности праведних закона, симболично говори чињеница да си у репрезентативном, научном раду на једном научном скупу, свог претходника Петра Првог, као миротворца и законодавца, најдубљом мишљу довео у везу са старозавјетним пророком и законодавацем Мојсијем. Посебно је импресивно са коликом дубином уочаваш и апострофираш чињеницу да Законик општи црногорски и брдски, има онолико чланова колико је година на земљи проживио Христос, којем је са цетињске митрополитске катедре поред тебе служио и Митрополит Петар Први. И један и други, осим духовне бриге, бринете и над питањем каквим законима осигурати братску слогу и спокој у друштву”, казао је Бечић.

Мандатар за састав нове Владе Црне Горе Здравко Кривокапић рекао је да је данашњи дан литија свих досадашњих литија које су се слиле са свих крајева, и данас је предводио нико други него наш мили Митрополит.

„Погледај још једном на народ свој, мили Митрополите! Свети Владика је подучавао да подвизима можемо духовно узрастати ка небу. Вођен самирном богомудрошћу усавршавао је свете врлине ка свему вјечном и боговјечном. За овај пролазни земаљски тренутак свједочио је да су предуслови само двије ствари: искреност и истина и зато његове ријечи громко одзвањају и надалеко се чују. Иако си васкрснуо Црну Гору, доживио си да трпиш невоље и муке ради Господа и то од свога народа, знајући да тако постајеш ближи Богу. Ваљда је то усуд трона Светог Петра Цетињског”, рекао је Кривокапић.

Умировљени Епископ Атанасије прочитао је писмо тј. последњу поруку „Милутина Попадића са окупираног Косова”.

Академик Матија Бећковић је подсетио шта је рекао митрополиту Амфилохију 1990. приликом устоличења на Цетињу. „Тада сам му рекао да ако жели бити свет, нема бољег места ни земљи за такву прилику и улогу. Кажу да Бог сваког држи на земљи док не уради оно за шта се родио, тако га је Господ позвао у прави час, да је раније, не би ваљало. На небо, где ће сад моћи више да учини за свој народ и Цркву, него да је остао на земљи. Нова препорођена Црна Гора почиње од А, зато смрт никоме није пала лакше него њему, зато је на одру овако блажен и спокојан, зато ми плачемо, а он и небо се радују. Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње”, казао је, између осталог, песник Матија Бећковић.

Обраћајући се, како је рекао, Амфилохијевом Сабору, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је рекао да је митрополит Амфилохије био човек Христов, човек Христове Голготе и Христовога Васкрсења. „И његова теологија је теологија Васкрсења. И његова ријеч је свијетла ријеч која просветљује мисли и умове и осјећања и оплемењује људске душе, а то је све због тога што се ослонио и што се сјединио са Богом љубави, и ту љубав је изливао на овај свијет и својом молитвом и својом ријечју. Његова жртва за Цркву и за Христа, за истину и правду Божју, оспособила га је да спозна тајну Косова и Метохије као тајну српске голготе. Исто тако и Јасеновца и Црне Горе. И открио је да се Косовски Завјет и тајна Косова упечатила у Црну Гору. И када је громко са овога мјеста загрмио: „Не дамо светиње!”, то је значило: Не дамо Острог, не дамо Дечане, не дамо Цетињски манастир, не дамо Патријаршију, Грачаницу, и Девич, и Морачу!”, рекао је владика Јоаникије. Додао је да може наш митрополит данас рећи: „Добар рат ратовах, Цркву сврших, вјеру одржах.” А како је ратовао тај рат? Најјачим оружјем! Истином Божјом и правдом, али и љубављу, и молитвом, и трпљењем, и праштањем! Зато је и побиједио у свакој бици до данас, а у његова смрт је запечатила све његове побједе до дана данашњег. Зато и његову смрт, његову блажену кончину доживљавамо као побједу. Јесте велика жалост, али то је таква жалост која ће се милошћу Божјом претворити у радост, не само Митрополије црногорско-приморске, него, увјерени смо, много шире и утјешиће све оне који данас плачу због растанка са Митрополитом Амфилохијем широм православне васељене”, поручио је Владика.

Након беседе владике Јоаникија, ковчег са митрополитовим телом је, уз звоњаву звона, опходио храм, а онда је митрополитово тело положено у гробницу у крипти храма.

У петак, 30. октобра 2020 године, уочи празника Светог Петра Цетињског, у 8:20 часова, у Клиничко-болничком центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх светога трона пећкога г. Амфилохије.

У подгоричком Саборном храму сахрањен митрополит Амфилохије (ФОТО и ВИДЕО)

Изјаве саучешћа поводом упокојења митрополита Амфилохија

Опширније на: https://mitropolija.com

Print Friendly, PDF & Email