Летописи: православни храмови у Kaњижи и Хоргошу

Циклус емисија Летописи храмова у Епархији бачкој води нас на путовање обалом реке Тисе, у познато бањско лечилиште Кањижу. Дубоко у равници Панонске низије, на крајњем североистоку наше земље, налази се православни храм посвећен Сабору светог архангела Гаврила. Стазе Православља потом нас воде још северније, ка самој граници наше земље са суседном Мађарском. Повод за нашу посету Хоргошу је православни храм посвећен Преображењу Господњем.

У Црквеној општини кањишкој срдачно нас дочекује протојереј Јовица Мојсиловић, парох храма. Према Летопису Црквене општине, храм који је данас пред нама је трећи по реду саграђени православни храм у Кањижи. Први сачувани трагови живота православних Срба у Кањижи воде нас да се осврнемо у 1690. годину, у време Велике сеобе Срба под вођством Арсенија Чарнојевића. Срби су по насељавању у ове крајеве свој први храм у Кањижи саградили од дрва. Када је Тиса набујала храм је срушен. Већ 1773. године, српски православни верници су сакупили новац и купили плац на коме се налази и данашњи храм. Други православни храм у Кањижи изграђен је 1775. године и био је на овом месту све до Мађарске буне 1848. године, када је до темеља срушен. Одмах након Мађарска буне, 1849. године, православни Срби су почели да граде свој трећи храм. Све што данас затичемо у храму је из тог времена, из 1856. године.

Храм посвећен Сабору светог архангела Гаврила је једнобродна грађевина са петоугаоном апсидом споља и изнутра, те са наглашеним певничким испадима на северној и јужној фасади. Припада типу цркава сомборског узора високог и масивног торња, са барокним завршецима, коме је посвећена много већа пажња него осталом делу цркве. Његова основа са западне прочеоне фасаде се утапа у плитки ризалит.

У средишњем делу ризалита је елиптични окулус, који даје фасади акценат рококоа. Изнад окулуса уздиже се торањ са по једним прозором лучног завршетка са све четири стране. На прозорима су дрвене жалузине. Корпус звоника завршава се профилисаним венцем који се конкавно прекида, а у сваком пољу испод је смештен по један сат. Звоник је покривен капом од бакарног лима.

У унутрашњости је данас иконостас скромне резбарије, изведен у комбинацији закаснелих барокно-рокајних форми и појединих класицистичких елемената, канелираних стубова, зупчастих низова. Иконе на иконостасу су осликане руком Ђорђа-Ђуре Пецића и потичу из 1864. године. Према речима протојереја Јовице Мојсиловића, први иконостас осликао је Теодор Илић Чешљар 1791. године, али је за време револуције 1849. године иконостас изгорео (изузев две иконе).

У целој кањишкој општини данас има око сто двадесет српских домова. Млади одлазе за бољим животом, деце је све мање. Ово мало туристичко место дели судбину свих мањих места у нашој земљи. Статистика је неумољива, али нада живи са човеком, сведочи нам отац Јовица. Српских кућа у Кањижи је мало, али је то „малоˮ људе и  ујединило.

Већ шест година парох кањишки богослужи и у храму Преображења Господњег у Хоргошу, најсевернијем насељу општине Кањижа.

Једном седмично верници долазе на богослужење у овај свети храм. Становништво је углавном старије животне доби, неки од њих нису у могућности да дођу храм, па их неретко свештеник посећује у њиховом дому.

Градња православног храма у Хоргошу започела је 1934. године. Већ 1936. године, богомоља је саграђена и започела свој богослужбени живот.

Храм посвећен Преображењу Господњем је посебан по томе што је грађен у византијском стилу, док је његова унутрашњост барокно осликана. Живописао га је сликар Мита Риђички 1993. године. Исте године, овај храм је добио велелепну црквену дворану, за верске потребе.

Хоргош има судбину пограничног места. Многи људи овуда прођу, али се ретки трајно задржавају. Данас овде има педесет српских домова. Венчања није било двадесет година. У протеклој, 2019. години, није било ниједно крштење.

У порти храма посвећеног Преображењу Господњем у Хоргошу затичемо Часни Крст, који је 2014. године изграђен благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја.

У последњој деценији је на овим просторима изграђено пет крстова, у целој општини кањишкој нема места без Часног Крста.  

Аутор и водитељ емисије је Андријана Радојичић.

Print Friendly, PDF & Email