Летописи: Параклис на Водици код Александрова

Стазе Православља воде нас у архијерејско намесништво суботичко. Недалеко од Александрова, на југозападној обали језера Палић, налази се по много чему јединствено култно место.

Пишемо Летопис о једној од стотину Водица на подручју Војводине. Имамо част да посетимо православну капелу посвећену Успењу Пресвете Богородице на Водици у Александрову. У порти нас дочекује отац Гордан Увалић, парох александровачки. Наш разговор се рађа у врло посебном амбијенту, у равнотежи природних и духовних богатстава које нуди ово место.

На многе Водице у Војводини долазили су припадници више конфесија и народа, али се једино у Александрову, на истом извору налазе православна и римокатоличка капела, што ове Водице чини јединственим примером сакралног народног градитељства обе конфесије.

На тренутак застајемо код самог појма Водица. Под њим се подразумевају извори са лековитом и исцелитељном водом, за које је везано чудо исцељења и оздрављења неке особе, на којима је народ временом подизао грађевине различитих величина и облика. У трагању ка одговорима, велику подршку пружила нам је књига „Водице у Војводини”, ауторке Мирјане Ђекић, у издању Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине.

Најстарије податке о грађевинама на лековитим и исцелитељним водама садрже легенде и предања. Од почетка 18. века бележе их први писани извори. Од друге половине 18. века, нарочито у 19. веку, подаци о Водицама су бројни и поузданији.

Ђура Даничић, у „Рјечнику из књижевних старина српских”, под одређењем добра водица наводи да се ради о селу цркве Богородичине у Архиљевици, односно о земљи поред истоименог потока.

У „Српском рјечнику”  Вука Стефановића Караџића проналазимо да је водица деминутив од речи вода, велика водица као Богојављенска и мала ,,закрштена тј. освећена водица.

Православна капела на Водици код Александрова изграђена је 1883. године, по благослову тадашњег епископа бачког Василијана. Капелу посвећену Успењу Пресвете Богородице је исте године осветио свештеник Симеон Мајински.

Првобитна капела порушена је 1900. године и на њеном месту је саграђена нова. Испред капеле је 1914. подигнут крст, дар суботичке породице Манојловић.

Данашња православна капела је, захваљујући заталасаном терену, саграђена у два нивоа. Горњи ниво је квадратне основе, са апсидом и кубетом изнад наоса. Доњи ниво чини отворени трем са неовизантијским стубовима и кућиштем за воду. Постављена је у правцу исток-запад.

О православној капели на Водици стара се Црквена општина суботичка. Православни верници долазили су некада на Водицу сваке младе суботе од Ђурђевдана до Мале Госпојине. Слава се одржава и данас на Велику Госпојину.

Данашњица нам сведочи да хришћански живот на Водици, на самом извору Палићког језера, тече редовно, што је од велике важности за сваког хришћанина и на велико задовољство мештана овога краја.

Покрај жубора старог извора воде на Водици у Александрову, завршава се наш данашњи Летопис.

Print Friendly, PDF & Email